Поред Брегзита и вируса корона, још једно питање у Великој Британији доспело је у жижу јавности: лечење транссексуалности код деце и младих. Први шок је уследио након речи психоаналитичара др Маркуса Еванса, који је био члан одбора Одељења за развој родног идентитета у клиници Тависток (Gender Identity Development Services – GIDS), јединој клиници у здравственом систему Велике Британије која ради промену пола. Др Еванс, који је био консултант у клиници, напустио је тај посао након што је обелоданио да су лекари на клиници били цензурисани када би, на пример, изразили забринутост због често исхитрених поступака који су довели до „неадекватних клиничких процена“ и „превремених интервенција“ код младих пацијената. Др Еванс је такође открио да су се многе његове колеге суочиле с „притиском транс-активиста“ који желе да тај проблем не доспе у јавност.
ПРИЧА КИРЕ БЕЛ
Оптужбама психоаналитичара сада се придружила и Кира Бел, двадесеттрогодишња жена која је била трансродна, а сада жели да поново буде жена. Као тинејџерка, прошла је кроз интензивне хормонске и хируршке третмане како би променила пол. Овим третманом требало је да се реши њена родна дисфорија, несклад између њеног биолошког пола и „осећаја о сексуалном идентитету“. Кира Бел каже да је започела лечење на клиници Тависток, укључујући и узимање блокатора пубертета, након „отприлике три сеансе, при чему је свака трајала сат времена“. Она објашњава да у то време није „нимало сумњала“ у то да жели да буде дечак. „Желела сам да уђем у клинички поступак што је пре могуће; била сам веома напета и нисам желела да разговарам ни са ким ко би ми могао стати на пут.“ Међутим, она сада жали због тога и волела би да све то поништи. Кира верује да су „психолошки и церебрални ефекти лечења потцењени.“
Из тог разлога је одлучила да иступи у јавности, исприча медијима о свом болном искуству и тужи клинику Тависток. Патња коју она осећа сажета је у следећој изјави: „Живим у свету у који се не уклапам ни као мушкарац ни као жена. Заглављена сам између два пола.“ Она такође наводи да јој је овај третман изазвао „симптоме типичне за менопаузу, као што су валунге, поремећаји спавања и губитак сексуалне жеље.“ Чак су јој на крају преписали и таблете калцијума, јер су јој „кости постале крте.“
ДРУГИ СЛУЧАЈЕВИ
Њена прича није усамљен случај. Према репортажама у британској штампи, све је више младих људи који промене пол, а затим се кају због тога. Формирана је и организација која их окупља, названа Detransition Advocacy Network (Мрежа заговорника детранзиције). „Стотине младих особа“ обраћају се организацији протестујући због тога што хормонски третмани нису решили њихове проблеме. Истовремено, број малолетника који се обраћају GIDS-у експоненцијално се повећава: док је 2009. било 77 деце и адолесцената годишње, десет година касније клиници је упућено чак 2590 особа за годину дана.
Шта је узрок овог повећања? Идеологија? Нечији интереси? Или само већа свест о родној дисфорији? У једном чланку у Тајмсу и у чланку пренетом у италијанском дневнику Avvenire помиње се око 35 лекара који су дали отказ у GIDS-у у последње три године, слично као и др Еванс, како би се „у многим случајевима одупрли притиску активиста организације Mermaids (Сирене), добротворне, трансродне организације која промовише блокаторе хормона и хормонско лечење, и хируршке поступке за малолетне транссексуалце. „Штавише, новинар Тајмса поставља питање „зашто је Ferring Pharmaceuticals, произвођач трипторелина [блокатора пубертета], финансијски подржао клиничко испитивање у Холандији, а такође је од 2013. године донирао око 1,4 милиона фунти либералним демократама, најгласнијим заговорницима самоодређења пола?“
Коментари на чланак