Шта кажу Устав и закони
Приближавамо се најављеним датумима за одржавање тзв. Европрајда половином септембра месеца. Насупрот мишљењима оних од којих смо то и очекивали, али и од оних од којих нисмо очекивали, треба знати да у Републици Србији не постоји ни један закон који експлицитно омогућава евро-парадирање улицама Београда.
Идемо редом.
Највиши правни акт Републике Србије је Устав. Тамо стоји:
Слобода мишљења и изражавања (истакао аутор)
Јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештењa и идеје.
Слобода изражавања може се законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије.
Члан 46.
Слобода окупљања
Мирно окупљање грађана је слободно.
Окупљање у затвореном простору не подлеже одобрењу, ни пријављивању.
Зборови, демонстрације и друга окупљања грађана на отвореном простору пријављују се државном органу, у складу са законом.
Слобода окупљања може се законом ограничити само ако је то неопходно ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије.
Члан 54.
У Републици Србији законе доноси Народна Скупштина, а на основу Устава.
На основу Устава, донешени су закони који ближе уређују материју слободе изражавања и јавног окупљања, као и ускраћивање тог права.
У првом закону који уређује ову материју стоји:
Ограничење слободе окупљања
Окупљање није дозвољено (истакао аутор):
1) када постоји угрожавање безбедности људи и имовине, јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије;
Члан 8
Постоји још један закон који уређује ову материју:
У смислу овог закона употребљени изрази имају следеће значење:
3) прекршаји против јавног реда и мира – јесу противправна дела којима се на јавном месту угрожава или нарушава јавни ред и мир, ствара узнемирење или угрожава сигурност грађана, омета кретање грађана на јавним местима или остваривање њихових права и слобода, вређа морал, угрожава општа сигурност имовине, вређају или ометају службена лица или се на други начин нарушава јавни ред и мир;
12) непристојно, дрско, безобзирно понашање – јесте понашање лица или предузимање радњи на јавном месту, којима се угрожава сигурност грађана или нарушава јавни ред и мир, вређа морал грађана, уништава или оштећује имовина;
Члан 3
Као што се види из Закона о јавном реду и миру, евро-парадери не само да немају право, већ би доследном применом закона требало да буду спречени да се окупљају, а следствено томе, ако се не повинују слову закона и да буду кажњени:
Непристојно, дрско и безобзирно понашање
Ко непристојним, дрским или безобзирним понашањем нарушава јавни ред и мир или угрожава имовину или вређа морал грађана – казниће се новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара или радом у јавном интересу од 80 до 360 часова.
Ко прекршај из става 1. овог члана изврши у групи од три и више лица – казниће се радом у јавном интересу од 240 до 360 часова или казном затвора од 30 до 60 дана.
Члан 8, Закон о јавном реду и миру
Дакле, није против закона спречити евро-парадере да парадирају, већ, супротно томе, државни органи су позвани да примене важеће законе и ЗАБРАНЕ ЊИХОВО ОКУПЉАЊЕ у Београду. Уколико државни органи не примењују закон, већ супротно њима, јавно и активно учествују у организацији догађаја који би требало да буду забрањени, онда одговорна лица треба да сносе кривично-правну одговорност, а незадовљни грађани имају право да траже смену таквих и организују све врсте грађанске непослушности, јер је неко себи дао за право да узурпира власт и не поштује Устав и законе које би требало да спроводи.
На основу чега уопште тврдим да би организацијом параде у семптембру дошло до кршења Устава и закона?
Јавни морал и право у Србији
Организацијом евро-параде у септембру повређен је Устав и горе споменути закони због угрожавања и вређања јавног морала. Шта је уопше морал?
Морал (од лат. mōrālis — „манир”, „карактер”, „правилно понашање”) jeсте критеријум који се примењује на поступке. Дефинише се као облик друштвене свести, систем обичаја, навика, норми. Морал је релативан, јер није исти у свим друштвеним групама и историјским периодима. Централне вредности морала су: добро, исправно и праведно.
Традиционални морал је морал који се заснива на обичајима, односно традицији.
Због потребе да се регулисање понашања људи не препушта стихији, држава одређује друштвене правно-политичке норме, чије непоштовање санкционише.
Као што видимо из дефиниција, морал је релативан и није исти у свим друштвеним групама. Како је добро приметио недавно и противправно смењени декан Правног факултета Универзитета у Новом Саду, проф. др Бранислав Ристивојевић, јавни морал у Србији налаже да нашу сексуалност манифестујемо искључиво у нашој спаваћој соби. Јавни морал у Немачкој или Калифонији није исти као и у Србији. Берлин је неформална престоница ЛГБТ-оваца, где они слободно, и у јавном простору, испољавају своје сексуалне склоности. У Немачкој је то прихваћено као друштвена норма – у Србији, Богу хвала, није.
У Србији владају неке друге моралне норме, ослоњене на миленијумску, хришћанску цивилизацију, православну традицију и наслеђе по коме јавно изражавање сексуалности, а нарочито хомосексуалне склоности или других сексуалних девијантности као што су педофилија, бисексуалност, трансродност и сл, није прихватљиво из угла јавног морала.
У прилог томе сведоче и званични подаци још увек важећег и актуелног Пописа грађана Републике Србије из 2011. године:
Укупан број становника износио је 7.186.862.
Да припада православној хришћанској вероисповести изјаснило се: 6.079.396 становника.
То је 85% укупног становништва Србије.
Ако додамо традиционалне вероисповести које имају исти поглед на јавни морал као и православци – римокатолика има 356.957, протестаната 71.284, муслимана 222.828 – долазимо до тога да је проценат становника Србије за које важи исти јавни морал чак 94%!
У случају да држава закаже и не забрани одржавање ове манифестације, поштујући Устав, законе и грађане чијим новцем од пореза управљају и од којих су кроз порезе плаћени да управљају државом, да ли нам приличи да се склањамо или нам приличи да достојанствено устанемо у одбрану достигнутих и крвљу предака освештаних права?
Слепи и глуви да је ЛГБТ застава претходница НАТО застави
Одсуство чувања достигнутог нивоа јавног морала друштва, пасивност и ћутање од стране оних који утичу на креирање јавног мишљења и из сфере друштвеног, медијског и црквеног, неминовно води народ ка индивидуализацији, а потом и дезинтеграцији традиције, наслеђа, језика и осећаја припадности широј заједници и нацији. Најбољи тренутни пример јесте Украјина, где се за рачун других пролива братска крв између оних који су наслеђе сачували и оних који су га се одрекли.
Земље Запада вођене политиком НАТО пакта, које Србији намећу идеологију хомосексуализма, не желе добро ни нашем народу, ни нашој Народној цркви, како је за сва времена православље у Срба дефинисао Свети Сава, а у савремено доба потврдио Свети Николај Жички.
И зато нема разлике између ЛГБТ и НАТО заставе. НАТО бомбе смо већ искусили, а ЛГБТ застава је само претходница НАТО застави.
И зато јој није место на барјаку престонице Србије.
Коментари на чланак