Говор потпредседника Европске комисије Валдиса Домбровскиса о Нигерији на пластичан начин показује неспособност институција ЕУ да делују. Домбровскис је навео све што је могао како би „доказао” да узроци геноцида над нигеријским хришћанима „нису укорењени у религији”: напротив, напади су наводно усмерени на поделу друштва, или су узроци широко распрострањене мреже криминалаца, сиромаштво, лош приступ јавним услугама, недовољно ресурса, низак степен образовања, незапосленост и тако даље. Недостатак приступа јавним службама? Довољна је само једна таква изјава да вам одмах буде јасан ниво на ком је дискусија вођена.
Шта се то заиста дешава у Нигерији?
Нигерија је прави гигант на глиненим ногама, иако је водећа економска сила Африке. Милиони људи свакодневно су изложени ризику од глади, распрострањена корупција је велики проблем, а постоје и исламске терористичке групе које харају читавом територијом државе.
Штавише, земља је подељена на муслимански север и хришћански југ и центар. Богата сировинама, Нигерија је више него укусан залогај за оне који су гладни моћи и богатства: а богатство сировина концентрисано је углавном на југу, где живе хришћани. Уосталом, поред политичких подела међу партијама, права борба у земљи је верске природе, с муслиманима на једној и хришћанима на другој страни.
Вратимо се сада на период између 2014. и 2015. године. У то време, председник Нигерије био је Гудлак Ебеле Џонатан. Мандат му је био на измаку. Џонатан је био други хришћански председник у историји Нигерије, а његово политичко опредељење подразумевало је покушаје да реши ендемске проблеме земље, пре свега корупцију и неписменост, посебно на северним територијама.
Док је покушавао да реши те проблеме, Џонатан је стекао наклоност огромног дела Нигеријаца, па су његови непријатељи кренули у акцију, не презајући ни од чега. Можда не случајно, последњи период Џонатановог председништва почетком 2015. године поклопио се са интензивирањем напада на хришћане од стране исламистичке терористичке групе Боко Харам.
Само у 2015. години чак 7.100 хришћана убијено је широм света, а од тога чак 4.028 само у Нигерији, како документује организација Open Doors. Примењена тактика је јасна и делотворна: изазвати страх како би се становништво навело да изабере новог председника, али не хришћанина, већ муслимана. И управо то се и десило. Мухамаду Бухари, муслиман и етнички припадник народа Фулани, председник је од 29. маја 2015. и сада је у другом мандату. Наредни избори биће одржани 2023. године, а с обзиром на околности, може се очекивати веома тешко време за нигеријске хришћане, обележено ескалацијом и погоршањем насиља.
Но, исламистички тероризам Боко Харама, локалних ћелија Исламске државе а сада и народа Фулани само је инструмент више политичке воље, силе која по сваку цену жели да потврди своју идеолошку империју и преузме територије југа богате сировинама, али насељене хришћанима.
Штавише, од данас, упркос ономе што мисли Европска комисија, главни проблем више није Боко Харам (који, штавише, није само мала група криминалаца), већ незаустављиво и крваво напредовање управо фуланских сточара.
Фулани нису пореклом из Нигерије. Долазе с Блиског истока и нису само сточари. Они су исламски екстремисти који већ дуго покушавају да прошире своју хегемонију на рачун свих осталих.
Након што су се проширили на Сенегал, Гамбију, Мали, Судан, Камерун, Нигер и Конго, стигли су и у Нигерију, углавном заузимајући северне територије. А ови номадски сточари имају врло специфичне циљеве: исламизацију и фуланизацију целе Нигерије.
И зато вреди понављати до изнемоглости: проблем Нигерије не се може пратити кроз климатске промене због којих се смањује земљиште за испашу, а још мање кроз лош приступ јавним службама. Проблем Нигерије је општи рат против хришћана с циљем да се заузму њихове земље, где се, чак и поред свих суштинских проблема земље, одвија један другачији начин живота. Шта је решење? Директна акција: одмах зауставити економску подршку нигеријској влади и обуставити сарадњу. Тада ћете видети да ли се нигеријска влада озбиљно залаже за мир. Управо ту Европска унија може да интервенише на чињенични и конкретан начин.