Чим је изашла у књижарама, књига је узбуркала хорде цензора. Али се такође винула и на врх продајне листе. Дневник Ђорђе Мелони, председнице странке Fratelli d’Italia (ФДИ), покренуо је снажна осећања. Није ни могло бити другачије с обзиром на то да је реч о страственом и искреном делу, у ком се лична прича преплиће с причом о политичкој посвећености. Ја сам Ђорђа. Моји корени, моје идеје, у издању издавачке куће Рицоли, гласи наслов књиге, преузет из говора Мелонијеве на демонстрацијама у октобру 2019. Лидерка ФДИ је затим објаснила важност одбране породице, домовине, верског идентитета и сексуалног идентитета од једноумља. И закључила је овим речима: „Ја сам Ђорђа. Ја сам жена, мајка, Италијанка, хришћанка. То ми нећете одузети.“
Госпођо Мелони, да ли је данас теже бити жена, мајка, Италијанка или хришћанка?
Тренутно је изазов одбранити идентитет свуда, на 360 степени, и у свим облицима у којима се он манифестује. На удару је све што нас дефинише: породица, домовина, верска слобода, родни идентитет. Идентитет је опасност за једноумље и за велике економско-финансијске кластере, јер оно што јесмо израз је визије света, има иза себе историју, изражава скуп идеја и вредности. Без тих идеја и вредности, без свог идентитета, ми смо ништа: ми смо „грађанин Икс“ који не верује ни у шта, а како је то рекао Мајкл Енде, аутор Бескрајне приче, „Лакше је владати онима који ни у шта не верују.“
У књизи сте написали „у очима оних који следе мејнстрим токове ја сам затуцана особа“. Да ли је могуће одбранити одређене вредности које превладавајућа мисао погрешно третира?
Апсолутно, и не би требало да се плашимо да то учинимо. Притом, треба се базирати не на религијском нивоу, који је субјективан, већ на чистој логици, на секуларном здравом разуму наших аргумената. Одређени левичари и интелигенција упиру прстом у нас као да смо чудовишта, само да би побегли од сукоба: пошто не знају како да вам одговоре на основу заслуга, приписују вам све могуће врсте етикета. Да ли браните природну породицу засновану на браку? Онда сте ретроградни. Борите ли се да женама дате алтернативу абортусу? Онда сте традиционалиста. Да ли се противите родној идеологији у школама? У том случају сте глупи. Ако залагање за породицу, живот и образовну слободу значи бити ретроградан, традиционалиста и глуп, онда сам поносна што сам таква.
Колико ваше противљење абортусу потиче од сазнања да је ваша мајка хтела да абортира, па се предомислила in extremis… када је била трудна с вама?
Мајци дугујем све. Она ме је научила колико је живот драгоцен и свет, и колико је неопходно да га бранимо. Била је скоро сасвим уверена да ће абортирати, али ипак то није урадила. Одлучила је да ризикује, да баци срце на пут, да има храбрости. Иако је ситуација у којој је живела указивала на нешто потпуно супротно. Али она је одлучила да се одважи и одабере оно најнеконвенционалније: да на свет донесе дете. Њена прича, која је такође и моја, научила ме је пре свега да многе жене које абортирају не искључују други избор у својим срцима, што значи да праведна држава треба да брине о томе како помоћи тим женама, уместо што абортус проглашава најбољом могућом опцијом.
Ваша прича изазвала је реакције. Неко се успротивио говорећи да Закон 194 датира из 1978. године, годину дана након вашег рођења, али су игнорисали пресуду Уставног суда из 1975. године. Да ли вас је тај инцидент повредио?
Да, и то ме је јако растужило. То је контроверза која означава оскудност одређених самозваних новинара и интелектуалаца. То су особе којима је разметање једини разлог за живот, и који се нимало не устручавају да користе чак и личне чињенице да би некога политички напали.
Да је ФДИ владајућа странка у Италији, да ли би на било који начин интервенисала по питању абортуса?
И даље ћемо подржавати пуну примену Закона 194, који у свом првом члану каже да држава брани и штити људски живот од зачећа. Јер за нас је свако зачето, најмање и најсиромашније људско биће једно од нас и мора бити заштићено. Држава и институције на свим нивоима морају учинити све да помогну женама које абортус виде као једини могући избор. Размишљам, на пример, о економској и психолошкој помоћи и подршци женама које желе да изнесу трудноћу до краја, чак и ако желе да дају дете на усвајање, или на јачање Центара за помоћ у животу (Centri di Aiuto alla Vita) и оних организација које подржавају жене у кризним трудноћама. Потребан је радикални заокрет правца који ће такође ставити тачку на те мере, као што је директива Сперанца о таблети РУ486, која тривијализује абортус сводећи га на некакав „уради сам“ поступак и излаже жене огромним здравственим ризицима.
Данас је актуелан предлог Зановог јединственог закона (против хомо/би/трансфобије, који је предложио посланик Зан – прим. прев.). Којим аргументима можете објаснити јавности да противљење овом закону не значи да је неко хомофобичан?
Занов јединствени закон не служи сузбијању дискриминације, већ му је циљ да уведе нове злочине мишљења и казни оне који не сагињу главу пред једноумљем. И то смо видели у земљама у којима је слично законодавство ступило на снагу. То је либертаријански предлог који левица жели да наметне како би се обрачунала са онима који се противе хомосексуалном усвајању деце или сурогат мајчинству. То је мера која негира полне разлике и на крају ће довести до дискриминације, нарочито жена, негирајући достигнућа која су постигнута током толико година. Тврдити да је сексуални идентитет особе потпуно одвојен од његовог биолошког идентитета доводи управо до тога. И нисам ја та која ово говори, већ оне историјске феминисткиње које су сада чак оптужене за хомофобију јер тврде да су жене посебне и различите. Занов јединствени закон такође служи да врата наших школа широм отвори родној идеологији, почев од основне школе.
Грађанска партнерства дозвољена су 2016. године, упркос огромном противљењу великог дела друштва. Да ли је доношење закона дефинисано као прогресивно неизбежно?
Ништа није неизбежно. Али од суштинске је важности да грађани увек дају свој глас, као што се то догодило на пример са два сјајна Породична дана: у Сан Ђованију (протест из 2007. када је 1,5 милиона људи подржало природну породицу – прим. прев.) и у Циркусу Максимусу у Риму (протест из 2016. против закона који легализује геј заједнице и даје им право на усвајање – прим. прев.), две огромне демонстрације које су покренули обични људи. Ако се грађани огласе на овакав начин, влади је много теже да се прави да их не чује.
Било је то 2006. године када је папа Бенедикт XVI објавио чувене принципе од којих нема одступања на конференцији коју спонзорише Европска народна странка. Да ли су ти принципи данас централни за Странку европских конзервативаца и реформиста, чија сте председница?
Одбрана живота од зачећа до природне смрти, култура живота насупрот штетној култури смрти и одбацивања, типична за одређени аморални прогресивизам, одбрана природне породице као стожера друштва и као образовни бедем. Ови принципи о којима се не може преговарати, од којих нема одступања, и које је с великом дубином објавио папа Бенедикт XVI, неодвојиви су део политичког и културног наслеђа европских конзервативаца. И они представљају приоритете мог мандата на месту председника. Јер Европа од тих вредности мора поново да крене, да би имала будућност и да не изневери своју хиљадугодишњу историју.
