Чим се завршила ова школска година, отежана повременим затварањем учионица, дигиталном наставом, претрпаним јавним превозом и страхом од заразе, у Италији су се већ појавили проблеми у вези с почетком наредне школске године. Министар просвете Патрицио Бјанчи наставља да инсистира: „Циљ је повратак редовном похађању наставе.” Да би то постигла, влада жели да спроведе масовну вакцинацију учитеља и наставника. А неки чак заговарају и вакцинацију ђака, чак и врло младих, упркос речима бројних стручњака да треба бити опрезан кад је реч о деци.
СМЕРНИЦЕ ТЕХНИЧКО-НАУЧНОГ ОДБОРА
У међувремену, док се чека школски план Министарства просвете, Технички и научни одбор издао је низ смерница у вези с поновним отварањем школа у септембру. Заправо, чланови Одбора су само потврдили оно што већ стоји у протоколу за школску годину која се управо завршила: обавезно дистанцирање и маске. Чини се да се сада нико не противи овој последњој тачки. Маске које деца носе по неколико сати без прекида сада се посматрају као безазлена чињеница. Противљење неких лекара, па чак и појашњења самог Техничко-научног одбора на основу инструкција Светске здравствене организације, по свему судећи мало занимају јавност.
НЕМАЧКА СТУДИЈА
Ипак, са здравственог становишта, то питање не би требало да се посматра као решено. У престижном научном часопису JAMA Pediatrics 30. јуна објављена је немачка студија о нивоима угљен-диоксида који деца удишу када носе маске у затвореном простору. У истраживању је учествовало 45 деце и адолесцената између 6 и 17 година. Просечне вредности детектованог угљен-диоксида били су високи још од првих минута након што су деца прекрила нос и уста. Најнижа вредност откривеног угљен-диоксида код детета била је три пута већа од границе од 0,2% коју је одредило немачко здравство.
ЗАКЉУЧЦИ
Предметна студија обухватила је мали узорак деце, због чега би је требало узети с резервом. Међутим, једна анкета у Немачкој, спроведена прошле јесени, у којој је учествовало 25.930 особа, открила је да је 67,7% родитеља пријавило нежељене ефекте код мале деце услед ношења маски. Да ли је ова анкета коначан доказ да су маске штетне? Није. Обе наведене публикације имају недостатке. Најновија студија има ограничење због малог узорка, а рад од пре неколико месеци има ограничење јер се заснива на упитнику који су родитељи попуњавали.
У сваком случају, истоветни резултати оба истраживања који указују на могућу опасност услед обавезног ношења маски код деце требало би да нам скрену пажњу на значај спровођења додатних анализа и покретање јавне расправе. То су два аспекта која недостају. И сам Дипак Шривастава, председник Института за биомедицинска истраживања Гадстоун и дечји кардиолог, иако је врло скептичан према немачкој студији и верује да анализа корисности говори у прилог употребе маски код деце, и даље сматра да је потребно „даље истраживање“ овог питања.