Тешко да је Чарлс Дикенс могао да предвиди да ће по његовом најпознатијем лику, Ебенезеру Скруџу, једног дана бити названа једна награда. „Сваке године“, објашњава Бекетов Фонд за верску слободу, „размишља се о најапсурднијим увредама поводом Божића и Хануке, и прави се листа нечувених преступника, а онда се најскандалознијем преступнику празника даје поклон гори од самог угља: Ебенезерова награда.” Ове године награда је отишла у округ Кинг — у ком се налази град Сијетл — због шкртих ограничења на празничне верске декорације.
Локални извор вести указао је на парадокс: „Можете да славите ЛГБТ прајд и да носите ознаке покрета Црни животи су битни током целог дана као запослени у округу Кинг. Али боље је да не приказујете јаслице или менору на свом дигиталном радном простору или кућној канцеларији.” Како је Бекет прокоментарисао,
Док су слике пахуљица, венаца и борова још увек дозвољене,… Одељење за људске ресурсе округа Кинг поставило је за циљ да избрише верске симболе са онлајн радног места ове празничне сезоне… Влада нема право да својим запосленима отима празнично весеље приморавајући их да скину своје украсе и меноре, посебно у својим домовима.
Та тешка реч „право“ указује на важну чињеницу да верска слобода није дар од владе, већ од Бога, и да је њена заштита од почетка била камен темељац америчке републике. То што су у Декларацији о независности призната „неотуђива права“ човечанства које нам је дао Створитељ није пука реторика, као што се види и у изјави генерала Џорџа Вашингтона по успешном завршетку рата и непосредно пре подношења оставке на место врховног команданта.
Успостављање грађанске и верске слободе био је мотив који ме је навео на Поље; циљ је постигнут, а сада остаје моја искрена жеља и молитва, да грађани Сједињених Држава мудро и врлино искористе благослове који су им дати.
Годинама касније, када је завршио своју службу као извршни директор нације, председник Вашингтон је у опроштајном обраћању поново говорио о религији.
Од свих склоности и навика које воде политичком просперитету, религија и морал су незаобилазни ослонци. Узалуд би тај човек тражио данак патриотизма, који треба да се труди да сруши ове велике стубове људске среће, ове најчвршће ослонце дужности људи и грађана. Обичан политичар, једнако као и побожни човек, треба да их поштује и негује.
Поштовано име Вашингтона наставља да одјекује широм Америке, и краси све, од улица и школа до тргова и зграда, заједница и компанија, па чак и државе која укључује округ Кинг. Али само његово име није довољно да нас заштити од катастрофе ако занемаримо оно што је рекао о неопходној улози религије. Како је верска слобода под све већим нападом, глас Бекетовог фонда не сме да буде као онај који плаче у дивљини, већ део набујалог хора патриота који устају да бране оно што су сами Оснивачи бранили – нашу слободу да обожавамо Онога који нас је тим светим правом и обдарио.
Коментари на чланак