• најновије
  • Сви
Муж, жена или ‘партнер’? Како речи обликују идеје о браку

Муж, жена или ‘партнер’? Како речи обликују идеје о браку

17.12.2020.
„ПЕРВЕРЗНО“ И „БОЛЕСНО“: ДРЕГ ШОУ ПРЕД МАЛОМ ДЕЦОМ У БРИТАНИЈИ

„ПЕРВЕРЗНО“ И „БОЛЕСНО“: ДРЕГ ШОУ ПРЕД МАЛОМ ДЕЦОМ У БРИТАНИЈИ

20.03.2023.
КАНАДСКИ ПРЕМИЈЕР ТРУДО: ЛЕВИЧАР КОЈИ НА ДАН ЖЕНА ИСМЕВА ЖЕНЕ

КАНАДСКИ ПРЕМИЈЕР ТРУДО: ЛЕВИЧАР КОЈИ НА ДАН ЖЕНА ИСМЕВА ЖЕНЕ

19.03.2023.

ЖЕНЕ НЕ МОРАЈУ ЖРТВОВАТИ ЖЕНСТВЕНОСТ ДА БИ УСПЕЛЕ

17.03.2023.
МОЛЕБАН СРПСКИМ НОВОМУЧЕНИЦИМА

МОЛЕБАН СРПСКИМ НОВОМУЧЕНИЦИМА

16.03.2023.
Одељење за правосуђе

АМЕРИЧКО МИНИСТАРСТВО (НЕ)ПРАВДЕ САУЧЕСНИК У НАПАДИМА НА ЦЕНТРЕ ЗА ТРУДНИЦЕ

16.03.2023.
8. МАРТ ВИШЕ НИЈЕ ДАН ЖЕНА ВЕЋ ДАН НАПАДА НА ЦРКВЕ

8. МАРТ ВИШЕ НИЈЕ ДАН ЖЕНА ВЕЋ ДАН НАПАДА НА ЦРКВЕ

16.03.2023.
НОВА ВЛАДА И ПИТАЊЕ ПОРОДИЦЕ

БАЊАЛУЧКА УДРУЖЕЊА ПРОТИВ „ПОВОРКЕ ПОНОСА“

15.03.2023.
ЂОРЂА МЕЛОНИ УПОЗОРАВА: ЖЕНЕ СУ ПРВЕ ЖРТВЕ РОДНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ

ЂОРЂА МЕЛОНИ УПОЗОРАВА: ЖЕНЕ СУ ПРВЕ ЖРТВЕ РОДНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ

15.03.2023.
РОДИТЕЉИ НАТЕРАЛИ ЋЕРКУ НА АБОРТУС ПОСЛЕ КОГ ЈЕ ОСТАЛА НЕПЛОДНА

ОПАДА ЕВИДЕНТИРАН БРОЈ АБОРТУСА У СРБИЈИ

14.03.2023.
ШТА НОВИ ШПАНСКИ ЗАКОНИ СПРЕМАЈУ МУШКАРЦИМА

ШТА НОВИ ШПАНСКИ ЗАКОНИ СПРЕМАЈУ МУШКАРЦИМА

13.03.2023.
  • О нама
  • Контакт

Пријави се

  • Пријави се
20.03.2023.
  • Пријава
  • Регистрација
No Result
View All Result
  • српски
    • English
    • Italiano
    • Español
    • Français
    • Deutsch
    • Polski
    • Русский

Navigation Button Donate

  • ДОНИРАЈТЕ
International Family News Network (IFN)
  • Почетна
  • Став
  • Живот
  • Породица
  • Култура
  • Политика
  • Забава
  • Наука
  • Петиције
  • Пријави се
  • ДОНИРАЈТЕ
International Family News Network (IFN)
  • Почетна
  • Став
  • Живот
  • Породица
  • Култура
  • Политика
  • Забава
  • Наука
  • Петиције
  • Пријави се
  • ДОНИРАЈТЕ
No Result
View All Result
International Family News Network (IFN)
No Result
View All Result

Муж, жена или ‘партнер’? Како речи обликују идеје о браку

„Реч нема оданост; може се издати за било коју службу или изврнути за било коју издају“

Џозеф Грабовски Џозеф Грабовски
17.12.2020.
рубрике: Главна вест, Култура, Став, УДАРНЕ ВЕСТИ
1k
Време читања:1 min read
0
Муж, жена или ‘партнер’? Како речи обликују идеје о браку
Подели на ФБShare on WhatsAppShare on TelegramПодели на твитеруShare on WeChat

Као фан британске телевизије, такође сам љубитељ и одређених „британ-изама“ који су страни обичном америчком уху. На пример, постоји одређена колоквијалност, која је првобитно била повезана са севером Енглеске, али се сада користи и шире, мада не без пренемагања. Она укључује неграматичку употребу глаголског прилога садашњег одређених глагола. Најчешћи случај је глагол „седети“. Тако можемо чути Британца како се присећа детињства и говори нешто попут: „Сећам се како смо викендом ујутро силазили доле и затицали маму како седећи чита Недељни телеграф“. Граматички би требало рећи да је мама „седела и читала“; или да смо је затекли како „седи и чита“. Претпостављам да ако бисте желели да говорите са становишта далеке прошлости и да јасно ставите до знања да радња не само да се догодила, већ је и престала у прошлости, могло би се рећи да мајка „сеђаше“ тамо или да „беше седела“. Поента је, међутим, у томе да је неграматички рећи да је мајка „седећи“ читала. Но, мени је то свакако веома симпатично. (Ако ми дозволите и штреберски поглед на то питање: оваква употреба по свему судећи функционише тако што на необичан начин меша субјекат и објекат, или активни и пасивни вид. То некако превари ум да замисли пунији контекст глагола: мама „је посела себе“ тамо – или, што је још чудније, „њу је тамо засео“ неки други посредник или нека сила – претпостављам сила судбине, навике или богова домаћинства. У сваком случају, ово подсећа на ирцизам мушког и женског рода повратне заменице „себе, се“ (himself, herself) у субјектним или номиналним предикатним позицијама: „Сам(а) тренутно није код куће.“ Била би то сјајна лингвистичка студија која би утврдила постоји ли икаква повезаност између ових врста употребе речи, или с каквом културном или друштвено-економском тековином се оне могу повезати.)

Опростите ми на дигресији. Оно о чему сам намеравао да пишем јесте чињеница да, иако уживам у многим од ових необичних британизама, постоји један који ми веома смета: употреба која на срећу никада није постала омиљена овде у Сједињеним Државама (мада је неко време била у моди међу одређеним људима), али је врло честа у Енглеској. То је употреба речи „партнер“ уместо „супружник“ или „муж/жена“.

Нисам потпуно сигуран у порекло ове глупости у Енглеској. Сећам се да је овде у САД-у, за то кратко време када је била у употреби, та реч деловала повезана с политичком коректношћу. Премда у то време још није била позната реч „нехетеронормативна“ (проклета да је), са садашњег становишта могли бисмо поштено рећи да је по данашњим мерилима употреба речи „партнер“ уместо „супружника“ некако ушла у моду како би се избегла „хетеронормативност“. Као што сам рекао, нисам сигуран да ли је порекло употребе у британском енглеском било из сличних разлога … али мислим да је сасвим вероватно.

Ова реч „партнер“ појавила се неколико пута у неким програмима које сам недавно гледао и сваки пут ми је ишла на живце као погрешна нота у познатој песми, те сам коначно одлучио да покушам да анализирам (јесте ли видели шта сам урадио?) зашто ме то толико мучи. То размишљање показало се плодоноснијим него што сам очекивао. Заиста, мислим да није превише смело рећи да би се, у извесном смислу, око овог једног појма могла написати читава историја мењања обичаја и вредности везаних за брак током протекле три или више деценија. Објаснићу на шта мислим.

Као прво, чини се да је термин „партнер“ употребљен на овај начин сада чудан или чак анахрон. Додуше, формулација „супружник један и супружник два“ или „партнер један и партнер два“ и даље се понекад тражи у одређеним службеним обрасцима као политички коректна или „осетљива“ алтернатива старој синтагми „муж и жена“. Међутим, чини се да смо и то већ превазишли. У данашње време, многи хомосексуални парови изгледају савршено задовољни што себе називају „мужем и мужем“, „женом и женом“ па чак и „мужем и женом“ на неки нови родно искривљени начин. Заиста, можда би им реч „партнер“ била и помало увредљива баш зато што покушава да не буде увредљива, будући да представља остатак и подсетник на време када јавност није била спремна да чује лезбејку како говори о својој „жени“ или хомосексуалца о свом „мужу“. Дискутабилно је да ли је већи део јавности спреман да то чује и сада, без обзира шта ЛГБТ активисти мисле, али нема сумње да је покрет сасвим напустио такву стидљивост: таква врста сензибилитета делује као нешто из 90-их година прошлог века. Чак и ја, када чујем да мушкарац или жена говоре о свом „партнеру“, зачуђен сам исто као кад чујем некога да претерано наглашава речи као што су „емпанада“ или „бурито“ приликом наручивања љуте папричице чипотле. Делује и више него драгоцено. У овој чињеници о наглој привидној застарелости такве употребе речи назиремо колико је победа ЛГБТ покрета комплетна и потпуна кад је реч о освајању идеја, језика и вредности, и колико је темељна нормализација истополних ’бракова ’. Овертонов прозор се није толико померио већ је пре поломљен, а зид у ком се налазио потпуно је разнет у корист много модернијег „отвореног концепта“. Толико смо постали концептуално отворени у врло кратком временском периоду, да смо далеко од тога да нам смета кад чујемо да жена каже да има жену, а сада се од нас очекује да сасвим смирено реагујемо када чујемо да жена себе назива нечијим мужем!

Друго, ова промена у језику показује стварну природу промене од брака као заједнице мушкарца и жене до заједнице било које две особе без обзира на пол. По ко зна који пут, приликом налета који је довео до пресуде у случају Обергефел којом је проширена дефиниција брака да укључи и истополне парове, речено нам је да то није промена у дефиницији институције. Међутим, био је то немогућ блеф, јер су карте већ биле окренуте на столу у употреби појма „партнер“. Ако у речнику потражите дефиницију појма партнер, наћи ћете да она укључује и особе у романтичним везама. Али ово је релативно нова употреба и то се може видети када упоредимо значење те речи с дефиницијом појма партнерство. Овде се примарна значења односе на пословне и уговорне односе, нпр. „Правни однос који постоји између две или више особа уговорно повезаних као заједнички налогодавци у послу“. Каква романтика! Заиста, велика иронија је у томе што се генерално прекорно гледа када особе у партнерском односу, дефинисаном на класични начин, почну да спавају једна с другом – али одједном, особе које деле кревет и дом, па чак имају и децу, почеле су да се међусобно називају „партнерима“. Брак, међутим, није партнерство. То чак није, осим у секундарном смислу, ни уговор. То је завет. Уговорни елемент улази у причу само у контексту ширег друштва и његовог интереса да законски пропише, промовише и брани статус брака. Тек недавно су венчане особе почеле себе да схватају као пуке уговорне стране, попут некога ко је узео аутомобил на лизинг.

У књизи из 2012. године под називом „Шта је брак? Мушкарац и жена: одбрана“, научници Шериф Гиргис, Рајан Т. Андерсон и Роберт П. Џорџ брак дефинишу на овај начин: „Брак је у својој основи свеобухватна заједница: заједница воље (уз пристанак) и тела ( сексуална заједница); суштински уређена тако да омогући размножавање, а тиме и саучествовање у породичном животу; и позивајући на трајну и искључиву посвећеност …“ Да ли реч „партнер“ делује као одговарајући појам у овом опису? Или бисмо могли претпоставити да је прелазак ка појму „партнер“ повезан управо са одбацивањем једног или више аспеката ове дефиниције? Партнерства се могу раскинути исто тако лако као што се могу склопити, могу бити пролазна и – на шта су указале све судије Врховног суда које се нису сложиле с пресудом у случају Обергефел – не морају бити димерична или двострана. Не постоји ништа својствено „партнерству“ што захтева моногамију, искључивост других партнера и доживотну посвећеност. Прелазак са идеје „супружника“ на „партнера“ чини се неопходним разлогом, ако не и довољним, што сада слушамо како се брак шири и даље како би се тим појмом обухватиле групације и с више од две особе – „тројке“ (throuples), па чак и групни бракови.

Коначно, последњи закључак који бисмо могли понети из овог разматрања о употреби појма „партнер“ уместо традиционалнијих израза јесте и најочигледнији – па, према томе, мора заузети став с нагласком на крају. Закључак је следећи: идеје имају последице, а речи имају значење. Не само да речи имају значења, већ промене речи могу довести до промене значења и вредности: и човек се пита није ли ово све време био циљ, скривен иза игре речима којима се описују венчани парови. Када је појам „партнер“ у овом значењу први пут почео да се појављује у популарној култури, можда смо помислили да није много важан, те да није нешто због чега бисмо се превише узнемиравали, већ само још један језички каприц попут злоупотребе прилога садашњег од глагола „седети”. Али док смо ми тако седели и гледали, та суптилна ревизија језика постала је део механизма којим се наша култура мењала око нас. Ово је прича упозорења и лекција коју би било добро да научимо, јер се свакодневно око нас појављује све више неологизама: изрази попут „именовање мртвим именом“ (deadnaming), „цис“ и бесмислене заменице „зи, зир, и зирселф“ (zie, zir, zirself). Ове ретке и маргиналне употребе могу постати норма мишљења у будућности, ако не будемо пажљиви.

Завршавам запажањем мог омиљеног писца Г. К. Честертона, које мислим да не само обухвата моћ језика да промени мишљење, већ и дрскост с којом ће прогресивни покрети манипулисати језиком. Написао је: „Савремени човек, који себе сматра другим Адамом, обавезао се да ће свим створењима дати нова имена; а када откријемо да је поблесавио у вези с давањем имена, прође нам кроз главу мисао да је можда и блесав према тим створењима. И никада пре, претпостављам, у светској интелектуалној историји речи нису коришћене с толиком идиотском равнодушношћу према њиховом стварном значењу. Реч нема оданост; може се издати за било коју службу или изврнути за било коју издају“. Он је барем знао шта речи могу да ураде.

Tags: AmerikaBBClingvistikaMarriagerečisemantikaUjedinjeno KraljevstvoUKАмерикабракистополне заједницелингвистикаречисемантикаУједињено КраљевствоУК
Џозеф Грабовски

Џозеф Грабовски

Џозеф Грабовски је извршни директор Међународне организације за породицу(IOF). Шеф је бироа за комуникације Националне организације за брак. Диплому основних студија из области филозофије стекао је на Saint Charles Borromeo Seminary у Овербруку и мастер студија из енглеског језика на Marquette University. Као стручњак за брак и породицу појављује се у више локалних и националних медија у САД, укључујући: The New York Times, The Washington Post, The Boston Globe, Breitbart... Његови радови из области традиционалне породице и брака, из области Друштвених наука Римо-католичке цркве, радови на тему списа Гилберта К. Честертона и Хилера Белока објављивани су у The Stream, Gilbert Magazine, Ethika Politika, and The Distributist Review. Говорио је на неколико националних конференција о улози Г.К.Честертона као мислиоца и писца 20 века.

Коментари на чланак

НАЈЧИТАНИЈЕ:

ЗАСТРАШУЈУЋЕ: „ДЕТРАНС“ МУШКАРАЦ ИЗНЕО ИСТИНУ О ПРОМЕНИ ПОЛА

ЗАСТРАШУЈУЋЕ: „ДЕТРАНС“ МУШКАРАЦ ИЗНЕО ИСТИНУ О ПРОМЕНИ ПОЛА

8.08.2022.
73.2k
ЕВРО ПРАЈД КРШИ УСТАВ И ЗАКОНЕ СРБИЈЕ

ЕВРО ПРАЈД КРШИ УСТАВ И ЗАКОНЕ СРБИЈЕ

5.08.2022.
16.7k
КО ТО ТАМО УРЛА? ФЕМИНИСТИЧКА ХИСТЕРИЈА ОКО АБОРТУСА

КО ТО ТАМО УРЛА? ФЕМИНИСТИЧКА ХИСТЕРИЈА ОКО АБОРТУСА

10.02.2022.
8.5k
УЧИТАЈ ЈОШ

ТРЕНУТНО НАЈЧИТАНИЈЕ

  • СТЕВАН ГАЈИЋ: ЕВРО ПЕСМА – EURO PJESMA

    СТЕВАН ГАЈИЋ: ЕВРО ПЕСМА – EURO PJESMA

    20 дељења 269 прегледа
    Share 20 Tweet 0
  • БАЊАЛУЧКА УДРУЖЕЊА ПРОТИВ „ПОВОРКЕ ПОНОСА“

    39 дељења 143 прегледа
    Share 0 Tweet 39
  • ОПАДА ЕВИДЕНТИРАН БРОЈ АБОРТУСА У СРБИЈИ

    1 дељења 124 прегледа
    Share 1 Tweet 0
  • МИЛОШ КОВИЋ: ПРЕДАЊЕ ИЛИ ПРЕДАЈА КОСОВА

    39 дељења 87 прегледа
    Share 0 Tweet 39
  • ЛАКШЕ ДО ПРАВА НА СУБВЕНЦИЈЕ ЗА КУПОВИНУ СТАНА ПО ОСНОВУ РОЂЕЊА ДЕТЕТА

    39 дељења 67 прегледа
    Share 0 Tweet 39

Пратите нас на Твитеру

Tweets by @iFamNewsRS
IFN – International Family News Network

© 2022 IFN – International Family News - Сва права задржана.

Брзи линкови

  • О нама
  • Контакт
  • Правила о приватности

Запратите нас

No Result
View All Result
  • Почетна
  • Став
  • Живот
  • Породица
  • Култура
  • Политика
  • Забава
  • Наука
  • Петиције
  • Пријави се
  • ДОНИРАЈТЕ

  • en English
  • it Italiano
  • es Español
  • fr Français
  • de Deutsch
  • pl Polski
  • sr српски
  • ru Русский
  • Пријава
  • Региструјте се

© 2022 IFN – International Family News - Сва права задржана.

Добро дошли!

Заборавили сте шифру? Региструјте се

Направите налог

Попуните форму за регистрацију

Сва поља су обавезна Log In

Retrieve your password

Please enter your username or email address to reset your password.

Log In
Пријави се