3. децембра 1846. године, на улицама Њујорка, пресвитеријанска удовица Лесли Прентис се истакла као смео глас у настајућем покрету за заштиту живота организовањем и предвођењем скупа испред раскошног дома Ане Ломан, боље познате као мадам Рестел. Као једна од најозлоглашенијих абортера тог доба, Рестел је изградила уносно царство кроз своје услуге, отворено оглашавајући у новинама и стичући богатство које јој је омогућило да живи у луксузу на Петој авенији.
Прентис, мотивисана својом хришћанском вером и моралним убеђењима, окупила је истомишљенике да протестују против тешког греха абортуса, скрећући пажњу на светост нерођеног живота у време када су такве процедуре биле све више комерцијализоване, али још увек углавном табу у угледном друштву. Мало се зна о Прентисовој личној прошлости осим њеног статуса удовице и побожне пресвитеријанке, али њени поступци су представљали растући хришћански отпор абортусу у предратној Америци.
Током овог периода, верски вође и реформатори, под утицајем библијских учења о вредности живота, почели су јавно да осуђују ову праксу. Прентисов скуп је био усмерен конкретно против Рестел, која се раније суочила са правним испитивањем—укључујући суђење 1841. године због изазивања смрти жене кроз абортус—али је наставила своје активности неометано. Демонстрација је послужила као рани пример активизма на нивоу грађана, уједињујући конзервативце у одбрани традиционалних породичних вредности против моралног пропадања градског живота.
Коментари на чланак