„Ружичасте квоте“ представљају комунистичку расподелу колача која женама увек гарантује једно парче, при чему је претпоставка да би се у супротном колачи делили на неправедан, мачо начин.
Квоте су данас апсолутно популарне. И добро пролазе и код становника централних градских делова, и код оних у предграђу. Има их у свим бојама. Буквално. Постоје чак и квоте засноване на боји коже… А много је и лактања за ЛГБТ+ квоте. Довољно је да погледате било који филм или ТВ серију.
Да сам жена (или црнац, или хомосексуалац), потпуно бих одлепио. Заправо бих се осећао као жртва сексизма, или расизма, или хомофобије/трансфобије. Систем квота заправо служи парчиће колача на сребрним тањирима – али не онима који их заиста заслужују. Уместо тога, он унижава достојанство људи, сводећи их само на то да су мушко или женско, или хомосексуалци, да су црнци, Јевреји, Кинези, Африканци, Маори и тако даље. Реч је о омасовљењу које нимало не цени људе, већ их само броји. Заправо, жена, црнац или хомосексуалац сасвим су бескорисни овом циљу: корисно је само ако било које од ових група има довољно да их неко употреби као оружје.
Некој жени могу потпуно недостајати квалификације за одређени посао, али квоте је ослобађају одговорности да буде способна да тај посао обавља. Другим речима, она не мора да полаже рачуне никоме ако је неспособна на послу: уместо тога, само треба да у правом тренутку буде убачена у прави слот.
До сада нисам написао ништа ново. Међутим, новина лежи у чињеници да се понекад догоди да нема довољно људског материјала да би се задовољила комунистичка прерасподела „ружичастих квота“. На пример, то се тренутно догађа у Мексику, у савезној држави Тласкала. У тој држави прогресивна странка Снажно за Мексико (Fuerza por México) предложила је 18 мушких кандидата за изборе, али је Генерално веће Изборног института Тласкалтека одбило да прихвати листу јер није испоштована „ружичаста квота“, тј. због наводног мачизма. И шта су урадила просвећена господа мексичке левице? Сасвим очигледно: променили су пол водећи се тиме да, чак и ако испадну будале, јавност их само може осудити за то што су жене, а не – будале.
И управо се то и догодило. Пошто кажу да се „џендер“ бира без обзира на биолошки пол, Генерално веће није имало примедбе на овај потез и потврдило је њихову кандидатуру. Чињеница да се ЛГБТ+ особе сада жале да је посреди превара представља најкласичнији пример промашаја циља. Али право питање гласи: Да ли постоји неко ко заиста и даље мисли да треба указати поверење џендерској пантомими?
Коментари на чланак