Ових дана британски Телеграф пренео је вест о књигама за децу чувеног писца Роала Дала које издавач намерава да „ревидира и коригује“, тј. да их прилагоди доминантној идеологији инклузивности. Најновија издања књига „Фабрика чоколаде” (1964) и „Матилда” (1988) претрпела су значајне измене јер су из њих уклоњене речи као што су придеви „дебео”, „ружан” и „луд”. Како сад да опишемо некога ко је дебео и гојазан, а да то буде у складу с духом времена? Другачије танак? Како да опишемо ружну особу, која можда има и унакажено лицем или несразмерне црте лица? ‘Не баш лепа’, умерено лепа? А лудак, попут многих који лутају улицама наших градова, захваљујући моди затварања психијатријских клиника, како ћемо њега назвати? Па, у овом случају, заправо тиране „освешћене“ културе треба да назовемо лудацима, јер изгледа да нема краја овој сулудој културној цензури и кастрацији које нам се намећу последњих 20 година.
Насилну ревизију Далових књига с поносом је представио издавач Пафин који је изјавио да су неки пасуси преправљени и неке нове речи одабране како би се осигурало да у Даловим књигама „могу сви данас да уживају“. Компанија прича Роала Дала, која управља ауторским правима за романе чувеног писца преминулог 1990. године, радила је с Пафином на ажурирању текстова, али каже да „несташлук и оштра духовитост“ оригиналних књига нису изгубљени. Уосталом, према неукој савременој ароганцији, Далови класици су морали да буду „савременији“ и „инклузивнији“, обзирни према поштовању свих мањина, онако како то захтева вера „освешћености“. Стога су Пафин и Компанија прича Роала Дала ангажовали консултантску кућу Инклузивни умови, која себе дефинише као „колектив за људе посвећене инклузији, различитости, једнакости и доступности у књижевности за децу”. Уведени су и родно неутрални термини: маме и тате тако постају „родитељи“. Ова „освешћена“ цензура Далових романа изазвала је контроверзу.
Оштар коментар дошао је и од иранског писца Салмана Руждија, који је нападнут и тешко повређен прошле године током једне манифесстације у северном делу Њујорка: „Ни Роал Дал није анђео, али ово је апсурдна цензура“, написао је Ружди на Твитеру. „Пафин и Компанија прича Р. Дала треба да се стиде. Наш свет је потпуно изгубио компас, можете ли да замислите да читате „Библију“, „Одисеју“ или „Енеиду“, „Божанствену комедију“ или „Декларацију независности“ тако што ћете засладити неке одељке или избрисати неке речи? Од политичке коректности од пре двадесетак година прешли смо на освешћеност, разорну логичну последицу која води у пропадање здравља и разума планете.
Коментари на чланак