Била је 1997. година када је изашла Гатака, научно-фантастични филм о будућности у којој се рађају људска бића с прецизним генетским саставом, које су родитељи одабрали из одређене групе ембрионалних ћелија. Па, та будућност је сада наступила.
ПОЛИГЕНСКИ ТЕСТ
Истрага коју је спровео Блумберг открива клиничка испитивања која се тичу генетских измена на људским ембрионима чији је циљ смањење шанси за појаву срчаних болести, дијабетеса и рака у одраслој доби. Ово је такозвано „полигенско тестирање”. Компаније које нуде ову „услугу” паровима који желе да имају децу према својим одређеним жељама могу се пратити путем веб-сајта Геномско предвиђање (Genomic Prediction). Рафал Смигродзки, неуролог из Северне Каролине који има докторат из хумане генетике и један од родитеља који су отишли у једну од ових клиника, каже за Блумберг да су родитељи дужни да детету омогуће што здравији почетак живота. „Део те дужности јесте и да се побринемо да спречимо болести, зато и вакцинишемо децу”, рекао је он. „А полигенско тестирање се не разликује од тога. То је само још један начин за спречавање болести.”
ИЛУЗИЈА „ЗДРАВОГ ДЕТЕТА”
Међутим, овај начин спречавања болести подразумева резултате који никако нису очигледни. Како је Блумберг такође објавио у јулском издању часописа The New England Journal of Medicine, тринаест научника огласило је звона за узбуну у вези са овим: ризик је то што купце, тј. родитеље, мами илузија да ће имати 100% „здраво дете”. Али, ови научници примећују, „резултат” на полигеном тесту могу бити „само могућности, а не гаранције”.
„САВРШЕН СИН”
Али осим спречавања болести, све већи број родитеља обраћа се овим клиникама и због тога да би им клинике „направиле дете“ са одређеним физичким изгледом и снажним интелектуалним даровима. Смигродзки, родитељ ког је анкетирао Блумберг, не оклева ни тренутка: „Савим је у реду и исправно је да свако дете треба да буде паметно, да свако дете буде изнад просека”, каже он.
РИЗИК ОД „ЛИБЕРАЛНЕ ЕУГЕНИКЕ”
Међутим, могућност одабира деце на основу генетских података изазива оправдану забринутост. Стивен Хајман, директор Стенлијевог центра за психијатријска истраживања на Институту Брод Универзитета МИТ и Харварда, назива је суптилнијом еугеником од оне коју су нацисти примењивали, тј. каже да је реч о „либералној еугеници“. Стога Хајман сматра да је потребно поставити етичке принципе од самог почетка, и то пре него што се учврсти дискриминаторно начело о малобројним савршеним људским бићима.