Ово је превод италијанске верзије говора, коју је објавила прес служба странке Fratelli d’Italia (FdI), изворно изговорена на шпанском језику, у недељу, 9. октобра 2021. Реч је о говору Ђорђе Мелони, лидера странке FdI, на догађају Viva21, коју је у Мадриду организовала шпанска конзервативна странка Вокс. Зашто iFamNews објављује овај говор? Зато што је добар. Зато што садржи многе елементе у којима се препознајемо. Да ли нас објављивање овог говора сврстава на једну страну? Наравно, али ми никада нисмо ни крили чињеницу да смо на некој страни, и да смо апсолутно пристрасни: ми смо на страни начела о којима се не може преговарати, који су одувек били „права страна“, и то не због наших вештина, већ због истинитости ствари, а кад сретнемо некога, било кога, било да је то Пјер Паоло Пазолини који говори о абортусу или Доналд Џ. Трамп, или Платинете и Марио Капана који говоре о тзв. Зановом закону, дајемо им простора и преносимо њихове речи.
Марко Респинти, главни уредник портала iFamNews
Добро јутро, патриоте! Драги Сантјаго, драги Хорхе, драги пријатељи из ВОКС-а, хвала вам! Хвала вам на овом позиву, на емоцији коју ми данас пружате овим дивним догађајем пуним родољуба.
Данас се овде осећам као код куће. Осећам се као код куће јер сам уроњена у величанствено наслеђе традиција које су вековима стварале шпанску цивилизацију. Овде се осећам као код куће јер постоји осећај културе и националног поноса, корена и будућности, историје и идентитета. И управо идентитет чини срж нашег заједничког опредељења и темељно бојно поље нашег времена. Идентитет је главни непријатељ глобалистичког мејнстрима, а сви ми који га бранимо мета смо „страствених“ следбеника прогресивизма. На удару је све што нас одређује.
Личност је нападнута, а с њом и сама вредност људског живота. И то вредност сваког појединачног људског живота, јер је свако од нас носилац јединственог и непоновљивог генетског кода, а он је светиња, свидело се то нама или не. Док нам наводни „добри“ људи желе наметнути културу одбацивања, културу невредновања живота који нису достојни да се живе према нечијим субјективним канонима, културу у којој се животи могу бирати, продавати или куповати као да су производи из супермаркета, културу живота који се могу самоуништити лековима. Ми то не прихватамо. И чудовишта нисмо ми, већ они који у име наводне слободе предлажу одвратне праксе попут изнајмљивања материце или бесплатних дрога. Они су чудовишта.
Породица је на удару, то кључно језгро за рађање, образовање и обуку наше деце, средиште наклоности и солидарности међу генерацијама, прво место припадања. Полни идентитет је на удару. ЛГБТ лобији желели би да наметну родну пропаганду у школе, у медије, у институције, са оним принципом „самоидентификације“ – где ја нисам оно што јесам, већ оно како се осећам – што пре свега утиче на сва права и достигнућа жена.
Наша духовност, наш осећај за свето и наши хришћански корени су на удару, у име апсолутног релативизма и агресивног атеизма који на крају отвара пут фундаменталистичком прозелитизму. Тако се секуларност државе користи као батина против симбола хришћанства, док се људи праве да то не виде у Европи, а до сада су читави окрузи већ увелико под владавином исламског закона.
Рад наших људи је на удару, сломљен монструозним опорезивањем које гуши слободу предузетништва, опадајућом конкуренцијом узрокованом нерегулисаном глобализацијом, спекулативним финансијама које преузимају стварну економију и смањују права радника.
Границе наших нација и Европе су нападнуте, подвргнуте ужасном притиску имигрантске левичарске реторике, која подстиче срамотну трговину људима како би нас испунила новим очајним људима, који у превише случајева на крају заврше у криминалу или делећи мрвице с нашом сиротињом у предграђима великих метропола.
Наша историја је на удару, кукавички је нападнута од левичарске „културе отказивања“, која жели све да заборави и све да уништи. Наравно, историја Европе и Запада пуна је сложених и трагичних догађаја, али ова историја је обликовала демократије које познајемо данас и решење није да се то избрише, већ да то сећање постане лекција свима нама. Даље желим да с вама говорим о Кристифору Колумбу, моји шпански пријатељи и браћо, али нећу прихватити да се његове статуе руше само зато што га неки варвар из организације Црни животи су битни сматра опасним робовласником. У Европи се споменици не руше, талибани су ти који руше споменике!
Наша слобода изражавања је нападнута, цензурисана сваки дан у стварном животу, у медијима и на друштвеним мрежама, путем диктатуре политичке коректности у рукама олигарха из Силицијумске долине, који са својим „дигиталним државама“ вредним милијарде долара намећу своја правила целом свету, лишавајући људе њиховог богатства и суверенитета. Ја не знам да ли ће једног дана моћи да нас спрече да на њиховим платформама изнесемо своје мишљење, али знам засигурно да нас никада неће спречити да мислимо својом главом! И да говоримо оно у шта верујемо! Никада!
Домовина је на удару, највећа вредност која држи све остале вредности на окупу, јер окупља заједницу, границе, историју и идентитет. Домовина коју желимо да спасимо од бујице јединственог глобалистичког модела, ликвидног и стандардизованог, али и од унутрашњег сецесионизма, који је нимало случајно финансиран и подстакнут великим финансијским спекулацијама, које морају да раздвоје државе како би их ослабиле и натерале да повију главу. Ми, као и ви, верујемо у једну нацију, један народ, један језик и једну заставу! И као Италијанка извињавам вам се због тужног спектакла који је Италија направила у афери у вези са хапшењем Пуђдамона на Сардинији. Не желим да улазим у појединости случаја, али морам рећи једно: Италија и Шпанија су пријатељске земље, Шпанија је демократска земља и ако Шпанија затражи да суди окривљеном према сопственом кривичном закону, нико нема право да је у томе спречи!
Цео наш идентитет је на удару, али ми то нећемо дозволити! Ја сам Ђорђа, ја сам жена, ја сам мајка, ја сам Италијанка, ја сам хришћанка: нећете ми то одузети!
Нека буде јасно да волети домовину не значи не веровати у Европу, јер нација и Европа нису супротстављене вредности. То само левица може тврдити из лоше намере, јер је одувек мрзела домовину, а почела је да воли Европу тек када је постала сироче Совјетског Савеза. У ствари, левица је покушала да Европу народа и различитости претвори у неку врсту совјетске државе, која је чиста бирократија, строго хијерархијски устројена и стандардизована.
Ми волимо Европу много више од многих лажних проевропљана. Волимо је јер волимо њене различитости и специфичности. Поносна сам што сам италијански родољуб и европски патриота. Али то ме не спречава да критикујем садашњу Европску унију, која је карикатура европске цивилизације, са својом потребом да поништи разлике, да наметне апсурдне директиве о најспецифичнијим аспектима нашег живота, да нам каже како треба да образујемо своју децу, која удара на производе наше изврсности. Бриселске бирократе нам неће говорити да ли можемо да једемо наш пармезан или вашу пата негру. Наставићемо да говоримо шта је то што нам се не свиђа у овој Унији и нећемо прихватити да нас називају непријатељима Европе. Наставићемо, на пример, да говоримо да је за еколошку транзицију потребан прагматичнији и мање идеолошки приступ.
Волети домовину значи волети земљу очева, која није само земља као место наклоности и идентитета, већ и територија на којој живимо и на којој желимо да наставимо да се култивишемо, узгајамо, пијемо, дишемо и уживамо у лепоти природе. То су гаранције које нам неће дати ни Грета Танберг ни мултинационални лобији који јој диктирају шта да каже, јер они само користе екологију као замку која ће нас одвести до енергетске транзиције, а она пак – када се уради на овај начин као сада – имаће за нас веома високе еколошке и друштвене трошкове, а њима донети веома велики профит. Таква транзиција предаће нас Кини, која ће нам продавати електричну енергију произведену из електрана на угаљ, док ће стотине хиљада европских компанија морати да се затвори, а милиони радника остати без посла.
Наставићемо да говоримо да желимо да Европа игра водећу улогу у великим међународним питањима. Од заустављања неконтролисане имиграције из Африке и Азије, одбране од исламског тероризма, суочавања са изазовима који нам долазе управо из Кине, до изградње мостова до Латинске Америке која пролази кроз веома тежак период. И желим јавно да захвалим Сантјагу Абаскалу што жели да промовише „Мадридску повељу“, коју сам пуног срца потписала. То је изванредан манифест вредности ради удруживања снага и помагања нашој браћи у Латинској Америци да се ослободе јарма влада инспирисаних социјалистичким комунистима које изгладњују своје народе.
Они су братски народи, јер у њиховим венама тече много шпанске и италијанске крви. Морамо им помоћи и подржати их док тирани не буду поражени, док нарко босови не буду у затвору и док се слобода и демократија не врате.
Желимо Европу с већим присуством на Медитерану, који је био колевка наше цивилизације и од ког је данас Европа све више маргинализована, док друге земље преузимају власт. Мислим на Ердоганову Турску која, док смо ми подељени, спроводи свој агресивни експанзионизам, прети европским народима попут Грчке или Кипра, контролише Либију, уцењује Европу илегалним имигрантима и финансира политички ислам широм Старог континента. А Европа и даље разматра могућност уласка Турске у Европску унију. Нећемо то дозволити!
Пријатељи, постоји још једна могућа Европа. А да бисмо је изградили, наш чврсти савез биће од кључног значаја, Шпанци и Италијани, раме уз раме, заједно с братским народима које с нама уједињује наша иста латинска матрица. Тада можемо изградити уравнотеженију Европу. И можемо поново открити праве вредности које су основале Европу.
Ових дана сви коментатори се питају како ће изгледати Европа након Меркелове. Говоре о Драгију, Макрону и неколико других личности. Па, мислим да ми, с друге стране, морамо радити заједно како би Европа после Меркелове била Европа конзервативаца, Европа патриота.
А ако сам убеђена да је Шпанија неопходна за оживљавање Европе, данас сам срећна јер знам да је овде, преда мном, најбољи део Шпаније. Сачињен од поштених и поносних људи, који за своју земљу траже судбину достојну њене историје.
Драга браћо из ВОКС-а, драги шпански родољуби, данас сам овде да вам обећам да у овој бици нећете бити сами. У овој бици, на вашој страни, имаћете милионе и милионе италијанских патриота.
Живела Шпанија! Живела Италија! Живео наш савез!
Коментари на чланак