На Летњим универзитетима Француске непокорне у Валенсији, неколико militant наставника и активиста отворено је признало прикривене стратегије за увођење ЛГБТ идентитета у школска окружења. Жулија Торле, председница SOS Homophobie и професорка класичних наука у средњој школи, признала је да, иако је политичко изражавање званично забрањено у учионицама, они налазе начине да „варају“ — кроз симболе, понашање или суптилно унет садржај — како би утицали на ученике изван отворених изјава.
Торле је признала да својим ученицима никада експлицитно не говори да је лезбејка, али носи пертле у бојама дуге, облачи се на начин који сигнализира подршку и користи референце једнакости у школама као пут за видљивост ЛГБТ идентитета. Она је говорила о коришћењу позиција „référents égalité“ у школама како би продубила утицај и учинила политику идентитета теже уочљивом, али и даље присутном.
Наставници су критиковали тренутни програм сексуалног образовања (EVARS), називајући га и превише стидљивим и неефикасним. Они тврде да би требало да превазиђе постојеће стандарде и да је неопходно пронаћи рупе у закону или „савити“ правила како би се осигурало да ЛГБТ перспективе буду укључене у наставу—посебно с обзиром на законска ограничења против политичког говора у школама.
Ове методе занемарују надзор родитеља и гурају ЛГБТ идеологију на ученике у Француској. Потражња за строжијом контролом од стране Министарства образовања над тиме који наставници и удружења су дозвољени у школама—посебно они који гурају ЛГБТ ставове—расте.
SOS Homophobie је акредитован и финансиран од стране Националног образовног система у Француској. Француска влада мора укинути ове бенефиције у светлу покушаја организације да заобиђе закон како би још више укоренила ЛГБТ идеологију у образовање француске омладине.
Коментари на чланак