Шта заправо значи то што мађарски парламент није ратификовао Истамбулску конвенцију против насиља над женама? Да ли је разлог тај што председник Виктор Орбан жели да промовише родно засновано насиље, како су то објавили медији …?
Истамбулска конвенција је прва међународна правно обавезујућа конвенција за борбу против насиља над женама. Савет Европе га је усвојио 2011. године и део је италијанског правног система од 2013. године, захваљујући његовој ратификацији у Италији која је донела закон бр. 77, 27. јуна исте године.
Ова конвенција захтева од држава потписница да обезбеде адекватан правни одговор на кривична дела која су повезана са насиљем у породици, али и да идентификују ухођење, присилни брак и осакаћивање гениталија. Мађарска је такође формално потписала конвенцију 2014. године, али сада је гласала против, са 115 против 35 гласова и 3 уздржана. Зашто?
Јер је сваки облик насиља над женама одвратан и мора бити кажњен свим средствима и са великом озбиљношћу у свакој земљи. Мађарско законодавство већ предвиђа мере за борбу против ове врсте злостављања, које су 2013. године добиле своју независну законску дефиницију у Кривичном законику (коју је лично подржао Орбан).
Конкретно, постоје још два прецизна аргумента због чега парламент у Будимпешти не жели да подржи ову конвенцију.
Први се односи на члан 3 ове Конвенције, који укључује друштвену и небиолошку дефиницију рода, негирајући да постоје само два пола. Уместо тога, промовише целокупну констелацију такозваних не-бинарних људи према ЛГБТ +- лобију. Међутим, ово је у супротности са мађарским уставом, посебно у смислу да је брак дефинисан као заједница мушкарца и жене, који су једини (наизглед) признати родови и свака друга могућност партнерства искључени су из дефиниције “брака”.
Из тог разлога је посланик Лорин Нача (Lorin Nacsa), портпарол Хришћанско-демократске народне странке, рекла да конвенција: “[…] има идеолошки приступ који крши мађарски закон и уверења владе.”
Давид Виг (DavidVig), директор мађарске секције AmnestyInternational, протестовао је против одлуке парламента, тврдећи наводни пораст породичног насиља повезаног са епидемијом вируса корона.
Други аргумент се тиче другог питања које је централно за мађарску владу и њену имиграциону политику. У ствари, у члану 60 Поглавља VII, конвенција пружа својеврсно “аутоматско” право на азил за жртве родно заснованог насиља што би могло да отвори врата (и границе) великом броју људи који уђу у земљу на основу овог критеријума.
У оба случаја, испоставило се да је сакрална борба за права жена и заштиту њихове безбедности, након пажљивије инспекције, тројански коњ који жели да продре у Мађарску и њен устав да би промовисао позиције које су далеко од положаја легитимно изабране владе.
Коментари на чланак