Много мастила је потрошено откако је Врховни суд САД поништио монструозне одлуке у случајевима Роу против Вејда и Кејси против Планираног родитељства које су измислиле савезно уставно право на абортус. Одлуци у предмету Добс против Организације за женско здравље Џексон, донетој пре годину дана, приписује се или се она окривљује – у зависности од перспективе – за низ политичких исхода о којима је реч у овом чланку.
Но, две су ствари око којих се обе стране у дебати о абортусу могу сложити у периоду након доношења одлуке у случају Добс.
Прво, питање абортуса једно је од најжешћих политичких питања у земљи. Било је тако и пре Добса, а тако остаје и после.
Друго, и што је најважније, обе стране се слажу да је у Сједињеним Државама обављено много мање абортуса него што би то би случај да није донета одлука у случају Добс.
Без обзира на политичку рачуницу, ту чињеницу је најважније имати у виду при процени последица одлуке. Данас је живо на десетине хиљада невине деце која страдала у абортусу да одлука у сучају Добс није довела до повлачења одлука у случајевима Роу и Кејси.
Према свеобухватној анализи једне непрофитне организације за абортус која је прикупљала податке од пружалаца абортуса широм земље – укључујући болнице, клинике, приватне медицинске ординације и виртуелне клинике – у шест месеци након одлуке у случају Добс урађено је 32.000 мање абортуса у САД. Студија је упоредила податке са истим месецима пре одлуке у случају Добс.
Шта је тачно речено одлуком Добс? Већина у Врховном суду је са 5 према 4 гласа рекла да су претходне одлуке Суда којима се успоставља савезно уставно право на абортус погрешно одлучене и да не постоји право на абортус према Уставу САД.
Непосредан ефекат ове пресуде био је враћање регулативе о абортусу под јурисдикције појединачних државе, где је то постало врућа политичка тема. Абортус је већ ефективно забрањен у тринаест држава – Алабама, Арканзас, Ајдахо, Кентаки, Луизијана, Мисисипи, Мисури, Оклахома, Јужна Дакота, Тенеси, Тексас и Западна Вирџинија. Све ове државе се сматрају „црвеним“ (њима управљају републиканци) и многе су још раније донеле забране абортуса које су биле заустављене одлукама у случајевима Роу и Кејси те су сада поново ступиле на снагу. Друге државе су имале такозване „тригер законе“ (енг. trigger у значењу окидач – прим. прев.) који су ступили на снагу чим су Роу и Кејси поништени.
Још седам држава забранило је абортус након одређеног тренутка у труднћи – у распону од шесте до осамнаесте недеље трудноће.
Није изненађујуће да су се проабортивне групе обратиле државним судовима (у неким случајевима и савезним судовима) и напале законе који забрањују или ограничавају абортус. Заиста, судије су барем привремено зауставиле ограничења абортуса у седам од горе наведених држава и тренутно су ови предмети у различитим фазама судских спорова.
У међувремену, „плаве“ државе којима управљају демократски политичари трудиле су се да ојачају приступ абортусу у својој јурисдикцији. Државе попут Калифорније, Илиноиса и Њујорка прогласиле су се „уточиштима за абортус“ и отворено подстичу жене изван својих граница да дођу у те три државе ако им треба абортус. Илиноис је окружен државама које ограничавају абортус и оне пријављују шестоструко повећање броја абортуса изведених на женама које живе негде другде (са 5% укупних абортуса пре Добса на 30% сада).
Све у свему, најмање 25 држава донело је законе који штите приступ абортусу на њиховој територији.
Занимљиво је да укупан налаз од 32.000 спасених живота у првих шест месеци након Добса показује утицај различитих државних акција. Број абортуса смањен је за 95% у црвеним државама које га забрањују или оштро ограничавају, али је незнатно порастао у плавим државама које су деловале у смеру заштите или проширења приступа абортусу.
Бирачи су такође замољени да се изјасне о питању абортуса. Заиста, абортус је био на гласању у шест држава 2022. године након Добса – у Канзасу, Кентакију, Калифорнији, Мичигену, Монтани и Вермонту. Проабортивна страна победила је у свих шест држава.
У Канзасу и Кентакију, пролајф заједница покушала је да донесе мере које би обезбедиле да се у њиховим државним уставима не може створити право на абортус нити се захтевати од државе да финансира абортусе. Намера је била да се спрече судије да измисле државно право на абортус. На несрећу Канзаса, гласање је одржано у августу 2022. године, само неколико недеља након што је донета одлука у случају Добс што је ишло на руку левичарима и њиховим савезницима у медијима да то представе као да Врховни суд и републиканци покушавају да забране абортус у свим ситуацијама. Пролајф кампања у Канзасу није успела, и 41% гласача је гласало за доношење такве мере, а 59% против.
У Кентакију је гласање било у новембру и резултат је био много ближи, 48% гласова за и 52% против. Остале четири мере на гласачком листићу биле су сличне, а намера је била да се гарантује уставно право на абортус као део „индивидуалне репродуктивне слободе“. Ове мере прошле су с великом разликом у Калифорнији, Мичигену и Вермонту. У Монтани се гласало о амандману о личности нерођеног детета, названом „рођени живи“, како би се осигурала медицинска нега беба које се ипак роде живе након неуспелог абортуса или неке друге процедуре. Мера је поражена са 47% гласова за и 53% против.
Демократе су одлучиле да је абортус најјаче питање које морају да користе против републиканаца на изборима, и то чине редовно и са одређеним успехом. Они приказују да републиканци желе да забране абортус у свим случајевима, укључујући и силовање, инцесте или када је живот мајке угрожен.
На националном нивоу, преко 60% гласача каже да углавном подржава право на абортус, а сличан проценат каже да се противи одлуци Врховног суда у случају Добс. Ово су политички јаке позиције за демократе, и они су их ефикасно искористили да подстакну ентузијазам и донације из своје базе.
Лидери демократа сматрају да је питање абортуса било кључно у ограничавању маргине републиканаца на изборима за Доњи дом 2022. године. Планирају да то постане централно питање и у њиховим изборним порукама за 2024.
Истовремено, анкете показују да Американци не подржавају став демократа о томе да абортус треба да буде дозвољен на захтев и то до само термина порођаја. Заиста, две трећине бирача подржава ограничења или забрану абортуса након првог тромесечја трудноће.
Иако је ефекат одлуке у сучају Добс био да се регулатива о абортусу врати под јурисдикцију појединачних држава, она није спречила могућност да се абортус у будућности регулише на националном нивоу.
Мало је вероватно да ће подељени Конгрес какав је данас икада донети закон којим би се одлука у случају Роу поново успоставила или се абортус забранио или ограничио абортус на нивоу читаве земље. Предлози да се то уради служе за то да помогну у дефинисању овог питања за бираче и да генеришу ентузијазам и донације из базе бирача.
Као што је поменуто на почетку, питање абортуса било је једно од најспорнијих политичких питања нашег времена и пре одлуке у случају Добс, а тако остаје и данас.
Али политика се не брине баш много за 32.000 невиних душа које су данас живе у првих шест месеци након Добсове одлуке. Десетине хиљада беба такође су добиле дар живота у наредним месецима.
Што се мене тиче, радо ћу прихватити сваки политички испад једне праведне одлуке која сваке године спасава животе десетинама хиљада нерођене деце у нашој земљи. Дар живота, који нам је дао Творац свега, немерљиво је важнији од маргине контроле у Представничком дому или било ког другог политичког разлога.