ВАЗЕКТОМИЈОМ ПРОТИВ КЛИМАТСКЕ КРИЗЕ?

Под утицајем медија, мушкарци и парови све више падају на лаж да је потребно одрећи се деце ради планете, не схватајући да је посреди аутогол.

отац са дететом

Слика са Pixabay-а

Last updated on January 26th, 2022 at 05:54 am

Очигледно је да се мало ко плаши „демографске зиме“, што је прикладан израз који је сковао белгијски језуита Мишел Шујанс да опише колапс рађања који утиче на западни свет у последњих двадесет пет или тридесет година. Или, обрнуто, много је оних који се плаше климатске ванредне ситуације и размишљају да је реше, или да је барем држе под контролом тако што ће ограничити број људских бића на планети.

Међутим, изгледа да комбинација трке за одрживошћу (у складу с циљевима Агенде 2030) и такозвана „сексуална и репродуктивна права“ за све жене, тј. неселективни абортус и контрацепција, није довољна овим следбеницима неомалтузијанизма који сматрају да је људско биће реметилачки елемент који, ако је икако могуће, треба уклонити.

То је оно што ми пада на памет с обзиром на британски Гардијан, на чијем сајту пише да све већи број младића прибегава или се спрема да прибегне вазектомији, тј. подвезивању семеновода кроз које пролазе сперматозоиди настали у тестисима (семеницима). Одабир оваквог захтева очигледно је логичан след у зеленој логици, која има у виду еколошку одрживост, смањење потрошње природних ресурса и смањење експлоатације извора енергије.

Међутим, овој пракси мушке стерилизације не би прибегли само мушкарци који су већ очеви, већ и они који још немају децу и тиме би се, готово аутоматски и одрекли и очинства (барем биолошки гледано), будући да је реч о процедури која није веома инвазивна и, теоријски, може се поништити, али након поништавања повлачи са собом вероватноћу за зачешћем од само 30%.

„Премда су поуздани подаци о броју и мотивацији вазектомије оскудни, све је више доказа који упућују на то да се мушкарци без деце широм света одлучују на тај корак“, наводи Гардијан. Ник Демедијак, аустралијски лекар опште праксе и један од најактивнијих хирурга вазектомије на свету, каже да су већина његових пацијената очеви старији од 35 година. Али доктор, који је обавио више од 40.000 процедура од 1981. године, сада процењује да су од 4.000 пацијената који годишње посете његову клинику, око 200 млађи мушкарци без деце. Око 130 њих тврди да то чини за планету”. А ово је само један од примера.

Студија из 2017. године, објављена у научном часопису Environmental Research Letters, коју је Гардијан такође пренео, већ је наговестила да би најефикаснији чин који нека особа може да предузме да би спасла планету била одлука да нема децу.

Такође у августу Гардијан је покренуо некакав апел мушкарцима да ураде вазектомију, који је готово подругљиво циљао на мушкарце који се изјашњавају да су против абортуса.

Метју Шнајдер-Мајерсон, ванредни професор студија животне средине на Јејл-НУС колеџу у Сингапуру, аутор је књиге на тему „еко-репродуктивног” избора. Прошле године спровео је анкету међу 600 људи старости од 27 до 45 година, забринутих због климатске кризе. Од тог броја испитаника, 96% је изјавило да се плаши да ће њихова деца морати да се боре да би напредовала или чак преживела разорне климатске сценарије, док је 60% забринуто због карбонског отиска свог евентуалног потомства. Другим речима, забринути су због потражње за природним ресурсима будућих становника планете, а јединица којом мере утицај на будуће становнике (карбонски тј. угљенични отисак) јесте параметар који се користи за процену емисије гасова стаклене баште потеклих из индустије, услуга, од организација, разних догађаја и појединаца.

Ако оставимо по страни вазектомију, не можемо рећи да је мало забрињавајућих знакова оваквог менталитета, посебно међу млађим генерацијама, које у наводној пренасељености виде највећег непријатеља Земље, и толико су наклоњене Природи (с великим П) да желе да елиминишу део ње, тј. људска бића.

Одјек њихових страхова шири се последњих година Европом, Сједињеним Америчким Државама и Аустралијом, а допире и до италијанских провинцијских градова, с обзиром на то да су још пре неколико година у летку који је дистрибуирала општина Кремона, а затим га на брзину повукла због контроверзе, наведене „четири најефикасније појединачне акције за ублажавање климатских промена“: једите мање црвеног меса, не путујте аутомобилом и авионом и имајте мање деце. С друге стране, научници тврде да „антропогени допринос емисијама у атмосфери сада износи 5%, а остатак потиче од емисија из земаљске биосфере и океана“.

У некој врсти колективне хистерије чини се да све већи број људи мисли да је боље да сами себе потпуно елиминишу, по сопственом избору, сопственом руком, уместо да се суочавају с проблемима који произилазе из људског присуства на планети.

Exit mobile version