Уједињене нације (УН) опоменуле су Белгију због либералног закона о еутаназији. Ово се заиста догодило и то пре десет дана. Заправо, током заседања Савета УН за људска права, које је одржано у Женеви, доведене су у питање хуманитарне импликације еутаназије. Брисел је легализовао еутаназију 2002. године. У почетку је процедура нуђена само одраслим пацијентима који су боловали од неке физичке болести без разумних изгледа за икаквим побољшањем. Међутим, 2014. године закон је измењен тако да сада дозвољава и еутаназију малолетника, и то без икакве старосне границе. Током година овај клизави терен све више се нагињао, а подручје примене је проширено тако да је данас у разлоге за еутаназију укључен и „умор од живота“. Или чак, како је портал iFamNews забележио прошле године, разочарање у љубави и фалсификована дијагноза Аспергеровог синдрома.
СТВАР ИЗМИЧЕ КОНТРОЛИ
„Друштво које је праведно брине о најугроженијима“, изјавио је адвокат Ђорђо Мацоли, који представља организацију ADF International у Уједињеним нацијама. Мацоли је подсетио да „међународно право штити урођено право сваке особе на живот и захтева од држава да заштите достојанство и живот свих људи, уместо да помогну да се он оконча“. Мацоли је потом навео да смо „нажалост, протеклих година видели како је белгијски закон о еутаназији измакао контроли.“
ПОЗИВ ЗА ПРОМЕНУ ПОЛИТИКЕ
Адвокат се сећа случаја двадесетчетворогодишње жене у Белгији која је 2015. године затражила еутаназију због депресије упркос томе што је била физички сасвим здрава. „Не постоји ништа прогресивно у вези с владом која одбија да пружи помоћ и подршку онима којима је најпотребнија“, додао је Мацоли. Стога закључује: „Позивамо белгијску владу да прихвати препоруке које је добила по овом питању: да укине еутаназију и преусмери ресурсе ка побољшању палијативне неге.“
СЛУЧАЈ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА
Ипак, не дешава се то само у Уједињеним нацијама. Белгија је такође позвана и на Европски суд за људска права (ЕСЉП) како би објаснила примену закона о еутаназији. Овог пута, тужба за неуспех да заштити живот потекла је од мушкарца по имену Том Мортијер, чија је мајка, која је патила од депресије, 2012. године подвргнута такозваној „благој смрти.“ „Моја мајка је имала озбиљан ментални проблем. Целог живота је морала да се носи с депресијом“, објашњава Мортијер и додаје: „Психијатри су је годинама лечили и на крају је контакт између нас прекинут. Годину дана касније добила је смртоносну инјекцију. Ни онколог који јој је дао инјекцију, ни болница нису обавестили ни мене ни моју браћу и сестре о томе да је наша мајка уопште размишљала о еутаназији. Сазнао сам за то наредног дана, кад ме је позвала болница и замолила ме да се побринем за појединости око мајчиног тела и личних ствари.“
ШЕСТ СМРТИ ДНЕВНО ОД ЕУТАНАЗИЈЕ
Случај Мортијерове мајке у ЕСЉП-у могао би створити преседан који би могао пореметити правну архитектуру неких закона о еутаназији. „Према најновијем извештају [белгијске] владе, више од шест особа дневно еутаназира се на овај начин, при чему је ово можда само врх леденог брега. Бројке нам откривају истину: када се једном овакви закони усвоје, утицај еутаназије више се не може контролисати“, каже Роберт Кларк, заменик директора организације ADF International, која заступа Мортијера пред судом.