У новом ријалитију „Labor of Love” само је дете невино

Прошлог месеца, на каналу „Fox” се појавио нови ријалити „Labor of Love” („Подвиг љубави“). Водитељка ријалитија, бивша звезда серијала „Sex and the city“( „Секс и град“) Кристин Дејвис, упознаје нас са 41-годишњом Кристи Кацман која жели да „оснује породицу“. Међутим, уместо да своју жељу испуни „нормалним путем“ који је иконично описан једном енглеском песмицом за децу: „First comes love, then comes marriage, then comes baby in a baby carriage!“ ( „Прво дође љубав, па онда брак, а за њим у колевци јунак!“) Кристи Кецман прескаче прва два корака и одмах „прелази на ствар,“ што нам такође показује и трејлер за ријалити чији је опис: „Љубав је опција, зачеће је обавеза“.

Већ у првој епизоди, гледаоци су упознати са главним мотивом ријалитија: Пријављени мушкарци одлазе на анализирање сперме да би своје резултате презентовали Кристи Кецман, како би она изабрала „оног правог“.

Ако  „ Подвиг љубави“ упоредимо са светски познатим ријалитијем „The Bachelor“(„Нежења“) јасно се види да овде има романтике колико је има и у размножавању свиња.

Нехуманост и опхођење према мушкарцима као да су  становници сексуалне фарме би требало да види свако ко има очи. Међутим, ако и даље нисте сигурни, замислите да су мушкарци и жена заменили места. Канал би банкротирао пре прве паузе за рекламе!

Наравно, овај ријалити само прати утабан пут сексуалних револуционара 1960-их и њихових присталица.

Идеја о раздвајању секса од брака и рађања је отровно семе које је загадило толико породичних питања нашег друштва, почевши од заборављања достојанства живота током процеса абортуса и недостатка улоге оца, па до распаднутих породица које доносе велику штету развоју деци и приказивању брака као пролазне везе која се заснива на жељама одраслих, а не на правима деце.

„ Подвиг љубави “ даје одличан пример за све горе наведене породичне проблеме.

Портал „Entertainment Weekly“ описао је овај ријалити као „оријентисан на рађање деце,“ што је апсурдно имајући у виду да само дете нема никакво право гласа.

Тешко је наћи саосећајност или сажаљење према онима који одлуче да учествују у овом застрашујућем спектаклу, а срце се слама кад се сетимо да живот детета и судбина зависе од исхода ријалитија. Крв се леди у жилама при помисли на то дете и моменат када схвати да је настало из једне обичне фарсе, без трунке љубави, која је без стида била само парада пред милионским аудиторијумом. 

То још нерођено дете је једина особа повезана са продукцијом овог ријалитија која је недужна. 
Међутим све остале, до последњег камермана и сценског радника-требало би да буде срамота. Апсолутно!