У времену када сви носе маске за лице и другу личну заштитну опрему, препознавање лица других особа веома је корисно због прагматичних разлога. Девет школа у Северном Ејширу у Шкотској покренуло је дигитални програм намењен ученицима: потврђивањем идентитета ђака, школа електронски проверава да ли су деца измирила рачун за мензу пре него што им се дозволи да уђу у просторије.
Мотивација (или изговор?) за ово делује разумно: мере предострожности против ковида-19. Штавише, плаћање путем препознавања лица сматра се још хигијенскијим начином плаћања од кредитних картица или скенирања отиска прста. А то има и још једну предност: редови у мензи крећу се много брже. Како је изјавио Дејвид Свонстон, генерални директор компаније CRB Cunninghams која производи овај софтвер, „препознавање лица смањило је време плаћања по ученику на пет секунди у просеку“. Поред ових девет „пилот школа“, још 65 школа широм Велике Британије налази се на листи чекања за увођење нове технологије.
Административни савет Северног Ејршира саопштио је да је 97% ученика или родитеља пристало на овај план. Штавише, препознавање лица ослобађа људе обавезе да памте PIN бројеве (које деца и тинејџери често заборављају), а штити и од дигиталне преваре. Биометријски подаци ученика чувају се у школској бази података и уништавају се када ученик напусти установу.
Да ли су сад сви срећни? Нема шансе. Упркос времену у ком живимо, Британцима је приватност и даље основно начело, а ни Шкоти нису изузетак од тога. Међу онима који нису сагласни са оваквом применом технологије налази се и Канцеларија повереника за информације која је, када се суочила с Административним саветом Северног Ејршира, изјавила да жели „мање наметљив“ метод. Постоји, заправо, нимало безначајан проблем заштите података о деци. С тим у вези, Канцеларија повереника за информације напомиње да „организације морају пажљиво да размотре потребе и сразмерност прикупљања биометријских података пре него што се одлуче на тај корак“.
Још бескомпромиснија је организација Big Brother Watch, чија директорка Силки Карло позива на хитно укидање технологије препознавања лица у британским школама. „Да би могло да уђе у школску кафетерију, ниједно дете не би смело да буде подвргнуто провери идентитета на исти начин као да прелази државну границу“, изјавила је Карло за Гардијан. „Живимо у демократској, а не у тоталитарној држави. Осетљиви подаци о деци, наставља она, јесу имовина коју треба „заштитити“, а не „расејавати како коме падне на памет“.“ Јер, како она каже, компанија задужена за прикупљање ових биометријских података одбија да открије ко би још могао имати приступ таквим личним подацима о деци.
Силки Карло, која је дала интервју и за Фајненшел тајмс, сматра да технологија препознавања лица тешко може бити неопходна ствар за школе. „Међутим, биометријске провере идентитета сада постају нормалне и за сасвим тривијална питања“, каже она. Осим тога, „нема потребе да се користи технологија као на аеродрому да би се деци дозволило да ручају“.
С друге стране, шкотска влада позвала је локалне власти да буду ригорозне у заштити података и да надгледају школе како би осигурале да се оне строго придржавају смерница.
Но, дигитално препознавање лица нипошто није новина. Многе америчке школе користе је већ годинама, као безбедносну меру. Истовремено, међутим, многе државе и градови у САД-у одустали су од ове технологије јер отвара простор за расну и полну дискриминацију.
Сличне контроверзе се такође одигравају у Москви, где се технологија препознавања лица користи за путнике у подземној железници, а како тврде противници председника Владимира Путина, таква употреба могла би да послужи и за идентификацију и циљање политичких противника.
Што се тиче Европске уније, Европски парламент је почетком октобра позвао на забрану ове технологије у јавним просторима и на строже гаранције приликом примене вештачке интелигенције од стране полиције ради спречавања дискриминације.
Али много важнија, етичка дилема сасвим је другачија. Реч је о обради података о деци, чију безбедност и поверљивост треба гарантовати на најстрожи начин. А после малолетника, на реду су одрасли, сви.
Што се тиче млађе и најмлађе деце, ту се јавља и питање одговарајуће васпитне природе које се не сме потцењивати. С технологијом препознавања лица школа у ствари врши неки облик прикривене, ако не и сасвим неискрене контроле над ученицима који се тако приморавају да се повинују и другим небитним правилима. Оваква регулаторна хипертрофија у школама може лако да се погорша – као што се заиста и десило током ванредне здравствене ситуације – и свакако не подстиче мир у школском окружењу, на озбиљну штету сарадње школе и породице и слободе образовања.
Коментари на чланак