У првом делу овог чланка навео сам колика је вероватноћа да већина судија Врховног суда САД-а гласа за поништење пресуде у случајевима Роу против Вејда и Планирано родитељство против Кејсија које су нелегитимно утврдиле да у Уставу Сједињених Држава постоји право на абортус. Тај преседан сада оспорава држава Мисисипи путем случаја Добс против Организације за женско здравље Џексон. Ово је најважнији, а могуће и најутицајнији случај који је дошао пред Врховни суд у последњих педесет година.
У другом делу показаћу да на путу повлачења пресуда у случајевима Роу и Кејси стоје два међусобно повезана фактора – а то су правна доктрина stare decisis и политика. Колико ће политика утицати на правне принципе биће контролни фактор у процесу разматрања овог случаја, а последице пресуде узбуркаће државу и утицати на политичко тело као ниједан други правни случај у животу већине људи, при чему је врло вероватно да ће и постати доминантна тема јавног дискурса током већег дела 2022. године и након тога.
Колико је значајно што је овај случај доспео пред Врховни суд види се и по броју поднесака пријатеља суда поднетих у том предмету. Према новинском чланку из 2015. године, објављеном у часопису Национални журнал права, највећи број поднесака пријатеља суда који су икада поднети у једном предмету износи 147, а реч је о случају Обергефел против Хоџиза који се тицао хомосексуалних бракова. Очекује се да ће тај рекорд бити оборен у случају Добс који се тиче абортуса, будући да је већ поднето преко 80 поднесака у прилог државе Мисисипи. Поднесци пријатеља суда у корист пружалаца абортуса, који ће бити обимни, доспевају тек 13. септембра. По свим показатељима, Добс ће бити најпраћенији случај у савременој историји Врховног суда САД.
Пре него што се упустимо у политику, осврнимо се укратко на доктрину stare decisis. Будући да нисам адвокат, говорићу језиком лаика. Ова доктрина заступа став да грађани морају бити у стању да се ослоне на пресуде Врховног суда САД-а као на преседане у правним питањима, те да такве преседане треба поштовати, а самим тим и не отварати поново питања која су већ одлучена. Ова доктрина се не налази у тексту самог Устава, нити у оснивачким документима Америке. Уместо тога, реч је о творевини правосуђа која се и примењује према диктатима правосуђа. Професор уставног права Мајкл Стоукс Полсен назива доктрину stare decisis „замком”, тј. доктрином која је „клизава, варљива и којом се лако манипулише”. Он напомиње да су данас „најтврђи браниоци доктрине stare decisis либералне, активистичке судије, које се на ту доктрину позивају селективно, а можда и помало цинично, користећи је као оруђе за утврђивање либералних одлука које се Уставом не могу бранити. Другим речима, они се позивају на stare decisis управо ради очувања таквих неверних одступања од самог текста.”
Можете бити сигурни да ће се поднесци које ће следеће недеље поднети Организација за женско здравље Џексон и њени савезници у великој мери позивати на важност доктрине stare decisis. Неће то бити први пут да се заговорници абортуса закаче за ту доктрину.
Године 1992. када је пред Врховни суд дошао случај Планирано родитељство против Кејсија, многи борци за право на живот били су оптимистични да ће Суд поништити пресуду у случају Роу. Уосталом, тада, као и сада, на Суду је било шест судија за које се поуздано веровало да сматрају да је у случају Роу донета погрешна одлука. Четворо судија Врховног суда именовао је пролајф председник Роналд Реган (судије Ренквист, Скалија, О’Конор и Кенеди). Сматрало се да кандидат Џорџа Буш, Кларенс Томас, подржава право на живот, заједно с кандидатом Џона Кенедија, Бајроном Вајтом. Такође се веровало да је други кандидат председника Буша, Дејвид Саутер, могући седми глас за поништење пресуде у случају Роу, иако се на њега није рачунало.
Шта се онда догодило? Догодило се то да је политика ступила на сцену. Естаблишментска елита и медији посебно су снажно лобирали код трију судија да донесу пресуду у корист „женских права” и покажу своју независност од републиканских председника који су их именовали. Левичари су тврдили да ће жене умирати ако абортус више не буде уставно право. Три судије су попустиле под притиском – О’Конорова, Кенеди и Саутер – и пресудили у корист абортивне индустрије на основу искривљеног тумачења доктрине stare decisis.
Може ли се то поновити? Можете се кладити у то. Нарочито ако узмете у обзир да је вештина примене политичког притиска била тек у повоју 1992. године када је пала одлука у случају Кејси. Способност левичара да изврше притисак на људе, укључујући судије и политичаре из обе странке, данас је достигла незамислив ниво. Будите сигурни да ће притисак који ће левица применити на судије Врховног суда које буду саслушале случај Добс бити и више него екстреман – судије ће бити изложене најинтензивнијој кампањи притиска у америчкој историји. У левичарском инструментаријуму неће остати ниједна неупотребљена алатка.
Али неће се само политичка левица ангажовати како се овај случај буде одвијао. Коалиција десног центра, посебно укључујући и пролајф заједницу, такође ће се сабрати у јавном простору. Ове сукобљене снаге и медији који их подржавају ући ће у усијане расправе и дебате.
У трећем делу покушаћу да предвидим колико ће бити ужарена, жестока и опака политика која ће се водити око овог случаја и понудићу увид у могуће исходе.
Коментари на чланак