Постоји ли веза између конзумирања порнографије, посебно оне насилне, и силовања?
Меродавне научне студије, подједнако експерименталне као и неексперименталне, одавно су на то указале. Једна од њих је и студија под називом „Порнографија и ставови који подржавају насиље над женама: преиспитивање односа у неексперименталним студијама” (Pornography and attitudes supporting violence against women: revisiting the relationship in nonexperimental studies), чији су аутори Герт Мартин Халд, Нил М. Маламут и Карлин Јуен, а која је објављена 2010. године.
Део овог научног рада пренела је психолог и предавач на универзитету Кјара Волпато у свом делу Психосоциологија мачизма (издање Латерзе, 2013), у ком наводи да су „[…] многе емпиријске студије пружиле доказе о постојању блиске везе између порнографије и насиља. Гледање порнографског материјала ствара климу прихватања сексуалног насиља и повећава предрасуде везане за силовање, на шта указује и недавна метаанализа.” Кјара Волпато такође преноси и став Пјетра Адама, професора на Катедри за историјске студије Универзитета у Торину, и наводи „[…] Према Пјетру Адаму, ’од средине деведесетих година прошлог века, хард-кор порнографија донела нам је снажну и надмоћну иконографију насиља, углавном организовану на механизмима експлицитног потчињавана жене мушкарцу.’”
Бројни други научни радови доступни на веб-сајту Националног центра за информације о биотехнологији потврђују све што је до сада речено.
Није ни чудо што интервју који је медијској кући Sky News недавно дала Денди Доерти, млада Британка коју су вршњаци сексуално злостављали у 11. години, а у 15. и силовали, открива стварну оптужницу која нас упознаје с додатним и језивим аспектима овог питања. Порнографија, а посебно насилна порнографија, све је више доступна адолесцентима, па чак и деци.
Денди Доерти је сарадница организације Сви су позвани (Everyone’s Invited), чија је мисија наведена на насловној страници веб-сајта и гласи: „Ми смо покрет посвећен искорењивању културе силовања”, тј. покрет који има за циљ искорењивање „културе силовања” и то чини, између осталог, прикупљањем сведочења оних које назива „преживелима”. Доертијева указује на очигледну истину: да је изузетно непримерено да дете од 10 година на интернету гледа филмове који приказују сексуалне односе, често насилне и понижавајуће. Имајући у виду недовољан број емоционалних и психолошких инструмената који су доступни младима, још више забрињава то што дете или млада особа мисли да оно што тамо види јесте сексуалност, стварна сексуалност коју треба пресликати у стварном животу са стварном особом.
Ипак, дешава се да деца имају потенцијално неограничен приступ порнографији на интернету те га стога и користе, и то у приватности својих спаваћих соба, случајно или не, док су системи родитељске контроле очигледно од мале користи или их веома мало родитеља активира.
Постоји и трећи аспект, који је у складу са оним што је до сада речено, а о ком је портал iFamNews раније већ извештавао када је покренуо петицију којом се захтева да Нетфликс, позната платформа за плаћени филмски садржај, уклони филм Слаткиши (Cuties) са своје платформе. Овде није реч о томе да ми желимо да посежемо за цензуром, међутим хиперсексуализација десетогодишњних девојчица на првом месту је озбиљна грешка са образовне тачке гледишта, а такође представља и одвратан тренд који је све распрострањенији, посебно на интернету.
Коначно, ту је и четврта тачка коју треба узети у обзир кад говоримо о општој слици сачињеној више од питања него од одговора: у којој мери је порнографија заправо намењена одраслима који су „заинтересовани“ за децу или којима су деца предмет сексуалних маштања?
Очигледно веома много, ако је Бел Делфин (21), која је прво била инстаграмерка и на интернету продавала прљаву воду након купања, од 2019. године почела да снима и порнографске материјале у којима је приказана обучена као девојчица у манга стилу, у ружичастој дечјој соби, где је отима неки мушкарац и одводи у шуму да је силује, или у којима је силује одрасла особа маскирана у плишаног меду који се одмара на кревецу.
Већ је било речи о луткама с дечјом грађом и цртама лица које се користе као сексуалне играчке, као и о петицији коју су ових дана на интернету покренуле радикалне феминисткиње из организације Radfem Collective са хештегом #МојаУниформаНијеТвојКостим (#MyUniformIsNotYourCostume), с циљем да заустави продају школских униформи, донекле модификованих, у секс-шоповима.
Што се тиче Бел Делфин, очигледно је да постоји велика потражња за садржајем који она нуди будући да је прошле године зарађивала између 665.000 и милион америчких долара месечно, од чега платформа OnlyFans, намењена одраслој публици, на којој су видео снимци представљени, задржава 20%.
Зашто је ико мислио да је порнографија бесплатна?
Коментари на чланак