Европски суд за људска права (ЕСЉП) 8. јуна 2023. одбацио је низ представки којима се оспорава укидање еугеничког абортуса у Пољској у случају АМ и други против Пољске (бр. 4188/21).
Суд је одбацио представке на основу тога што подносиоци представке не могу лично тврдити да су „жртве“ одредаба којима се укида могућност абортуса у случају феталне аномалије, јер нису тренутно трудне нити носе дете са инвалидитетом. У питању је одлука пољског Уставног суда од 22. октобра 2020. године, којом је пресуђено да је еугенички абортус у супротности са уставним принципима поштовања људског живота и достојанства, које је дато сваком људском бићу од момента зачећа.
Европски центар за право и правду одушевљен је овом одлуком и са задовољством констатује да се Суд слаже са аргументима које је центар изнео у писаним запажањима. Ова одлука је утолико значајнија с обзиром на значајан притисак који на Суд – па чак и унутар њега – врше они који лобирају за абортус. И заиста, случај је покренула Пољска федерација за жене и планирање породице (ФЕДЕРА) и добила је велику подршку глобалних лобиста за абортус. Скоро сви главни заговорници абортуса интервенисали су у овом случају: Amnesty international, Human Rights Watch, Center for Reproductive Rights, International Commission of Jurists, International Federation for Human Rights, International Planned Parenthood Federation European Network, Women Enabled International, Women’s Link Worldwide и Светска организација против тортуре.
Интервенисала је и Радна група Уједињених нација за дискриминацију жена и девојака, чија је председница (Мелиса Упрети) била запослена у Центру за репродуктивна права, као и комесар Савета Европе за људска права. Комесар је поменуо извештај који је 2017. сачинио Центар за репродуктивна права. Међународна федерација гинекологије и акушерства такође је подржала абортус, као и активисткиња Фиона де Лондрас. Сви заговорници абортуса залагали су се за то да ЕСЉП наметне ново „право“ на европском нивоу: право на абортус детета ако се докаже инвалидитет, посебно ако има Даунов синдром. Суочен са овим лобирањем, Европски центар за право и правду добио је подршку еминентних личности, које су потписале писана запажања центра.
Следили су и други: стручњаци Уједињених нација, бивши европски комесар за здравље, бивши председник Интерамеричког суда за људска права, судије, академици итд. Центар је добио и подршку удружења особа са Дауновим синдромом, као и двеју младих жена које су се на снимку директно обратиле судијама ЕСЉП-а, објашњавајући шта је Даунов синдром, како оне живе с њим и тражећи да их одбране пресудом у њихову корист. Особе с Дауновим синдромом које су подрале овај случај сада могу да се радују овој победи. И поред свих напора и престижа у очима света, проабортерске групе нису успеле да убеде ЕСЉП, који је одбио да дозволи себи да буде грубо искоришћен — и понижен — у чисто политичке сврхе.
У прошлости, Суд није увек био толико опрезан, те је одлучивао у корист сличних случајева против Ирске и Пољске, уз подршку тог истог Центра за репродуктивна права. Иако је ова одлука пораз за лобисте за абортус, она није коначна победа за оне који бране поштовање живота особа са инвалидитетом. Заправо, не треба да се заваравамо. Могуће је, па чак и вероватно, да ће Суд ће наставити да промовише абортус. Најопаснији случај на ову тему тек предстоји, а пресуда би ускоро могла бити објављена (МЛ против Пољске, бр. 40119/21).
Реч је о Пољакињи која сматра да је била подвргнута једном облику тортуре и нарушавању приватности јер је морала да путује у Холандију и потроши 1.220 евра да би абортирала своје дете с Дауновим синдромом у 7. месецу трудноће. Наравно, све ове велике невладине организације за људска права не питају се да ли абортус детета у седмом месецу трудноће због Дауновог синдрома није, у ствари, кршење људских права.