КО УЋУТКУЈЕ ЖЕНЕ КОЈЕ СЕ БУНЕ ПРОТИВ ТРАНСРОДНИХ СПОРТИСТА?

МОК дозволио биолошком мушкарцу Хабарду да се такмичи у женској категорији на Олимпијским играма у Токију. Неки се противе томе.

Image from Photo Stock Editor

Image from Photo Stock Editor

За мање од месец дана почињу Олимпијске игре у Токију, одложене за ову годину због пандемије ковид-19. Овог пута такмичење има једну новину: биолошким мушкарцима дозвољено је да се такмиче у женским категоријама. Први који је добио дозволу за то јесте Новозеланђанин Лорел Хабард, рођен као Гавин. Он ће дебитовати 2. августа, када ће у Токију покушати да освоји медаљу у категорији 87+ на такмичењу у дизању тегова. Са 43 године биће најстарији спортиста на овом такмичењу. Син бившег градоначелника Окланда, Хабард се раније такмичио у мушким категоријама без неког нарочитог успеха, све до 2013. године. До промене у његовој каријери дошло је након што је прошао кроз родну транзицију: након тога је освојио неколико медаља, укључујући сребро на Светском првенству 2017. и злато на Пацифичким играма 2019. године.

ТЕСТОСТЕРОНСКА ОБМАНА

До искорака за трансродне спортисте дошло је у јануару 2016. године, када је Међународни олимпијски комитет (МОК) одлучио да мушкарцима који желе да се такмиче на такмичењима резервисаним за супротни пол више није потребна операција већ да је довољно само да имају нижи ниво тестостерона. Међутим, одлуку је критиковала студија објављена у часопису Спортска медицина коју је пренео британски Гардијан: истраживачи су открили да се мишићна маса и снага смањују за само 5% након дванаест месеци терапије лековима за смањење тестостерона. Студије даље објашњава, чак и када се тестостерон знатно смањи, до једног наномола по литру (nmol/L), то и даље „не елиминише значајну антропометријску предност мишићне масе/снаге“.

ИЗРУГИВАЊЕ ЖЕНА

Хабардови успеси које је остварио такмичећи се против жена заправо показују да се предност мушког спортисте не умањује смањењем нивоа тестостерона. Његово учешће међу женама на играма у Токију са одушевљењем је дочекао Олимпијски комитет Новог Зеланда, чија је председница Керејн Смит изјавила: „Ми имамо снажну културу звану manaaki, што значи укључивање и поштовање свих.“ Штета што ова егзотично названа култура у овом случају не помишља на подругљиву горчину која ће неизбежно задесити спортисткињу која неће моћи да учествује на Олимпијским играма јер је њено место заузео биолошки мушкарац.

„НЕСЛАНА ШАЛА“

Према извештајима портала La Verità, спортисткиња која је испала због Хабарда јесте Кунини Манумуа из Тонге. Али изгледа да се она није оглашавала у јавности. Уместо тога, белгијска дизачица тегова Ана Ванбелинген изразила је снажно неслагање. Она је ово назвала „несланом шалом“ и нагласила да је неправедно што су „неким спортисткињама одузете могућности које се нуде једном у животу, а ми смо немоћни“. На истој таласној дужини је и премијер Самое, Туилаепа Саилеле Малиелегаои: „Женама спортискињама није лако да дуго тренирају, а затим да виде да су овакве глупости дозвољене.“

ЖЕНЕ ЋУТЕ

Да видимо шта је бивша новозеландска дизачица тегова Трејси Ламбрехс открила пре неколико недеља: женама се говори да „ућуте“ када се усуде да посумњају у исправност одлуке да се Хабарду дозволи учешће на женским такмичењима. Занимљиво је видети овакав modus operandi у времену када се толико говори о оснаживању жена. Ламбрехсова је рекла да је све мање стрпљења међу спортисткињама, али да она не може да нађе начин да се јавно изрази.

ПИСМО КАНАДСКЕ СПОРТИСТКИЊЕ

Нешто се, међутим, ипак покреће. Бивша шампионка у атлетици, Канађанка Линда Блејд, недавно је послала писмо МОК-у – које је пренео FeministPost – у ком се жали да је одлука о пријему транс-спортиста на женска такмичења донета „без опсежне расправе и без обавештавања оних који су том одлуком погођени“, тј. спортисткиња. Блејдова говори о „нечувеној и неправедној“ одлуци и нуди низ студија које показују предности мушкараца који се такмиче са женама, чак и онда када су спустили ниво тестостерона.

Додала је: „Нико не жели да Олимпијске игре у Токију 2020. буду исмејане и осрамоћене као „историјски“ тренутак када је мушкарац ступио на олимпијско постоље на ком је требало да стоји жена. Отуда њен апел медијима да се огласе и поруче МОК-у да је донео погрешну одлуку. Ко зна да ли ће неки други медији одлучити да прихвате позив и дају женама глас, или ће уместо тога ућуткати жене које се буне.

Exit mobile version