ИТАЛИЈАНИ ПРОТИВ ЗЕЛЕНОГ ПАСОША: 30.000 ПОТПИСА ЗА САМО ЧЕТИРИ ДАНА

Изузетан успех онлајн петиције у Италији: „Вратимо наша нарушена права и слободе.”

Image from Flickr

Image from Flickr

Противљење зеленом пасошу је попут реке која тренутно тече италијанским друштвом. Река је широка и још увек тиха, иако је неколико рукаваца почело да се излива на површину: прво, школска кампања коју је покренуло школско особље, затим сада већ раширен протест универзитетских студената, и ништа мање важна онлајн петиција упућена председнику Серђу Матарели, названа „Зелени пасош: зашто кажемо НЕ“. У овом тренутку у историји, када смо сведоци поновног разједињавања међу Италијанима, ова иницијатива представља тренутак правог јединства. Правници, лекари, интелектуалци, наставници, уметници, предузетници различитих културних опредељења уједнили су се у апелу који су покренули грађански адвокат Олга Миланезе и писац Карло Купини. У тренутку писања овог чланка, прикупљено је 30.000 потписа (до сада је број потписа прешао 40.000 – нап. ур. срб.).

ПОЧЕТАК

Како Миланезеова објашњава за портал iFamNews, „откако је 22. априла издата Уредба 52, последњих неколико дана било је јасно да ће се зелени пасош прогресивно примењивати на све шири и инвазивнији начин, чиме ће се угрозити основна права грађана, што је јасно кршење принципа једнакости и недискриминације који су камен темељац не само нашег правног система, већ и Европске уније.” Декрет од 6. августа, истиче адвокатица, само је потврдио страхове. Отуда и наша жеља да устанемо и нешто предузмемо. Миланезеова даље објашњава: „Заједно с писцем Карлом Купинијем, одлучили смо да покренемо низ иницијатива како бисмо покушали да укинемо ове мере.”

ЧЛАНОВИ

Миланезеова каже да је задовољна одговором који иницијатива добија. „Онлајн петиција ”, каже она, „покренута је само као подршка нашем протестном документу, нисмо очекивали тако велики одзив. Добили смо скоро 30.000 потписа за мање од четири дана и упркос чињеници да су потписи почели да се прикупљају преко викенда у августу.” Адвокатица истиче да је „за разлику од других сличних петиција, ова иницијатива потекла од обичних грађана”, али је брзо прикупила подршку многих познатих личности као што су – да набројимо само неке – филозоф Ђорђо Агамбен, председник емеритус Врховног суда Паоло Скеуза, бивши директор ТВ Раидуе Карло Фречеро, песник Марко Гуци, правници Уго Матеи, Фабриција Бањати, Августо Синагра, писци Виталијано Тревисан и Франко Бифо Берарди, као и хирург Паоло Белавите.

ДЕЛЕГИТИМИЗАЦИЈА ПРОТИВЉЕЊА

Један од циљева иницијативе јесте отварање дебате у грађанском друштву, која је до сада била опструирана неком врстом условног рефлекса према критичким гласовима у јавном мњењу. „Јасно је да етикета ’антиваксер’, која се приписује свакоме ко изрази критички став о политикама против ковида-19, има за циљ да одузме легитимитет онима који се противе и да скрене пажњу са изузетно важних дискурса”, каже Миланезеова. „Међутим, иако пракса ’етикетирања’ критичких или чак сумњивих гласова у циљу њихове маргинализације и изолације може имати одређени ефекат на оне који нису навикли да дубље улазе у одеређене теме, сигурни смо да можемо пробудити свест позивањем на разум, озбиљност, савест и компетентност оних који нас подржавају”, додаје она.

СВРХА ПЕТИЦИЈЕ

Миланезеова верује да петиција може „зауставити пут урушавања цивилизације права и разума, и да повратити нарушена права и слободе које, далеко од тога да представљају само себичност појединца, већ су пре тешка борба за човечанство, ради човечанства. Она додаје да се нада „да различите личности из света књижевности, права, науке, економије, уметности и културе уопште, могу допринети проширењу правног дискурса на поље етике, филозофије и политике која се схвата као ’вештина’ управљања јавним ’животом’ према принципима правичности и правде.”

ЦИЉ НЕ ОПРАВДАВА СРЕДСТВА

Миланезеова затим примећује: „Добро смо свесни тренутне хитности, али смо такође уверени и да се она мора суочити с највећим поштовањем закона и без предрасуда према јединству националне заједнице.” Коначно, она се присећа да „у демократској држави заснованој на признавању нематеријалних људских права не постоји циљ који може оправдати употребу било каквих средстава, а најмање дискриминација и друштвена мржња које неизбежно следе.”

Exit mobile version