СВИ СМО МИ ЛЕВАН ВАСАДЗЕ: ЗАШТО СЕ НАШАО НА УДАРУ

ХАКЕРСКИ НАПАДИ СОРОШОИМАНИХ    

Недавно је, после Сорошеве објаве рата овој међународној организацији, дошло до хакерског напада на активисте и покрете који јој припадају. Брајан Браун, који је, у овом тренутку, на челу међународног савеза бораца за породичне вредности, тим поводом је изјавио:

“Премда је запањујуће видети да је на стотине интерних докумената са IOF-ових састанака и конференција украдено приликом хакерског напада на наше савезнике, у тим документима нема ничега што би људима рекло нешто више о нама од онога што ми сами говоримо: ми заступамо природну породицу и боримо се за породичне вредности. Ми подржавамо брак. Залажемо се за право на живот. Поштујемо верску слободу. Верујемо да су мушкарац и жена комплементарна бића, створена да буду заједно. Ми сматрамо да је ово прелепа политика која велича живот и води ка човековом напретку. Супротстављамо се појединцима и групама које желе да из закона и друштва протерају вредности које су нама важне и драге. Подстичемо отворену расправу о тим питањима и свесрдно се боримо да у тој расправи и победимо. Овај хакерски напад јасно показује да је IOF-ов рад изузетно важан, и то не само за породични покрет и оно што радимо широм света већ и за глобалну левицу која жели да нас уништи. Наш одговор не сме бити повлачење, већ наставак борбе за оно што нам је најсветије.”

Наравно, смртопоклоници не врше само сајбер нападе. Они иду и жешће. То је недавно искусио Леван Васадзе.

ЗАШТО СЕ НАШАО НА УДАРУ

Иако је Грузија одавно под сенком Запада, Леван Васадзе, као православни хришћанин, никада није пристајао на наметање антихришћанских закона као мерe и проверe своје земље. Европској унији је нарочито стало да Грузији наметне тријумф LGBTXYZ идеологије, јер је политички хомосексуализам ударна песница канцер-капитализма широм света. У писму које је, скупа с низом других јавних личности своје отаџбине, потписао 2014. године, а упућеном бриселским господарима дискурса, између осталог је поручено:

„Слобода се не сме мешати с пропагандом разврата и с принудом на њега, с вређањем традиционалног друштва, с идеологијом која под лажљивом заставом слободног избора чини несрећнима и приморава да плачу милиони деце чији се родитељи разводе, с идеологијом која држи у усамљености и страху од будућности личност коју наводно штите државне институције. Управо ова идеологија изазива распад породице и безнадежност, наду у новац и привремено усвојене законе који без обзира на материјално богатство доводе човека на Западу до егзистенцијалне депресије.”

Нихилизам маскиран у хуманизам: то је име бриселске еврократије.

НА ЧЕМУ ЈЕ УТЕМЕЉЕНА ЕВРОПА

Васадзе и саборци су истакли: „Зато тугујемо због Вас и Ваших проблема, своју културу сматрамо делом опште евроазијске културе, али мислимо да Европа коју волимо и која нам је у многоме слична, није била основана на разврату хипи генерације, већ је утемељена на хришћанским вредностима које смо чували с горчином и радошћу у време совјетског социјализма и које ћемо чувати и у условима западног капитализма и глобализације. Ове вредности од нас захтевају да опраштамо другима, али нам забрањују јавну пропаганду разврата и укорењивање међу нама на тај начин наказних облика човекове слободе.”

Наказна је она човекова слобода која се претвара у самовољу, и која чини да се Бог више не радује човеку.

Европа се одрекла Христа, и пошла путем самозаборава, путем наказне слободе. Енглески православни свештеник, Ендрју Филипс, у свом предавању „Хришћанска Света Европа и секуларна Анти-Европа”, одржаном 12. марта 2005. у Лондону, јасно је рекао: „Одбијајући да воли Бога, Европа крши прву заповест Јеванђеља и постаје Анти-Европа. Одбијајући да воли своје ближње као себе саму, Европа крши и другу заповест Јеванђеља и постаје Анти-Европа. Мржња према Богу води ка мржњи према људима, а мржња према људима води ка мржњи према себи самом.”    

Ка понорима самоуништења, дакле.

Маскираним, између осталог, у „људска права”.

ПРАВОСЛАВНО УЧЕЊЕ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА

Свето Предање Цркве од Истока је јасно:

„Према православном предању, човек чува Богом му дано достојанство и у њему узраста под условом да живи у складу с моралним нормама, јер те норме изражавају првозадану, то јест истинску природу човека, непомрачену грехом. Зато постоји непосредна повезаност између човековог достојанства и етичности. Штавише, признати достојанство личности значи установити њену моралну одговорност/…/ Признајући вредност слободе избора, Црква тврди да она неизбежно нестаје кад се чини избор у корист зла. Зло и слобода су неспојиви /…/ Слабост установа људских права је у томе што она, штитећи слободу избора/…/, све мање и мање рачунају на моралну димензију живота и слободу од греха/…/ Друштвено уређење мора се оријентисати према обе врсте слободе (слободи избора и слободи чињења добра, нап. В. Д.), хармонизујући њихово остварење у јавној сфери. Не сме се штитити једна слобода, а заборављати друга. Слободно пребивање у добру и истини немогуће је без слободе избора, али и слободни избор губи вредност и смисао, ако се окреће злу./…/

Права човека не могу бити изнад вредности духовног света/…/ Разраду и примену концепције људских права неопходно је усагласити са нормама етике, с моралним начелом које је Бог усадио у људску природу, и које се препознаје у гласу савести/…/ Људска права не смеју да противурече љубави према Отаџбини и ближњима./…/ Из перспективе Православне Цркве, политичко-правна установа људских права може да служи исправном циљу заштите људског достојанства и да помаже духовно-моралном развоју личности. Да би се то постигло, остварење људских права не сме да се сукобљава с Богом установљеним моралним нормама и на њима заснованом  традиционалном моралу. Индивидуална људска права не смеју се стављати изнад вредности и интереса Отаџбине, друштва, породице. Остварење људских права не сме бити оправдање за насртај на религиозне светиње, културне вредности, самобитност народа. Права човека не могу бити изговор за наношење непоправљиве штете природним ресурсима.”

Ово нема ко да чује.

Зато смо и дошли довде.

ПРОТИВ НАСИЉА „ЉУДСКИХ ПРАВА”

У свом отвореном писму, Леван Васадзе и пријатељи су истакли да Брисел мора заиста, а не само на речима, прихватити мултикултурализам, свиђало му се то или не:

„Као и десет Мојсијевих заповести које се сматрају моралном окосницом човечанства, тако су и сваки устав и закони систем забрана и права, где се од човека пре свега захтева одговорност и пристојност. И управо бесконачна збрка везана за преправљање ових система и јесте разлог због ког се западни либерализам све више и више креће према логичком ћорсокаку, јер он под паролом поштовања туђег мишљења упада у друге земље и чини насиље над многима који се с њим не слажу, ставља табу на слободу мисли и речи посредством једностране демагогије о политичкој коректности и прогања заштитнике традиције сопствене земље. Ако заиста поштујете многоликост народа и традиција света, прихватите традиције нашег друштва које се разликују од Ваших и не покушавајте да их преправите.”

Истинској мноштвености култура је туђ сваки милитантни метод наметања неолибералних измислица. Православна Грузија, рекли су њени хришћански делатници, међу којима је био и Васадзе, не може прихватити нови, „људскоправашки” тоталитаризам у име Европске Уније.

ЕВРОПА? ДА, АЛИ КАКВА?

Васадзе и грузијски интелектуалци су указали и на Европу с којом би могли сарађивати. Претходно је потребан дијалог, а дијалог се може водити само на основама узајамног уважавања:

„Затим нам дозволите да сами одлучујемо о томе шта је за нас прихватљиво од поштоване Европе која је у многоме достојна подражавања, а шта није. И ако наше пријатељство за Вас није само празна реч, и Ви треба да верујете у њено основно својство које се назива равноправношћу пријатеља. А то значи да и Ви треба да желите да нешто научите или да се нечега сетите захваљујући нама. И можда ће то нешто бити људске и породичне традиције које ми толико чувамо у Грузији и које су данас тако ископниле у Западној Европи. Наша нација ће са задовољством сарађивати с Европском унијом по питањима научно-техничког напретка и изградње демократије. Али наша култура која је још пре Христа подарила човечанству вино и просо, Амирана-Прометеја и Медејину медицину, при чему се крађа златног руна знања сматрала великим подвигом међу прародитељима Европе – Грцима, неће прихватити моралне поуке од Западне Европе која се налази у моралној кризи.”

Затим је, осам година касније, Леван Васадзе кренуо „у политику”. И онда су решили да га трују.

Чик погодите ко.