СВИ СМО МИ ЛЕВАН ВАСАДЗЕ: ЛЕВАНОВА ПОРУКА

Васадзе из болнице у Москви поручује свима, и пријатељима и непријатељима:

„Бићу у овој бици до краја, како ми здравље буде дозвољавало. Одбијам да останем у овом стању, прихватим болест или се повучем. Тако се не понаша ратник у жару борбе за спас наше културе. Без обзира на разлог мог стања, од срца захваљујем Господу на Његовој помоћи и надам се најбољем. Лекари ме охрабрују, а породица и пријатељи подржавају ме с љубављу. Постоји једна ствар коју наши непријатељи једноставно не разумеју: да је за нас најважнија ствар вечност. Кога ћу се онда бојати?”

Грузија је, као и Србија, Света Земља Господња, и зато се у њој морају јављати, вековима од крштења православних народа, људи попут Левана Васадзеа. Јер они имају претке на које се могу угледати.

Уосталом, зар је Свети Јован Заденски из Сирије узалуд дошао у Грузију са својих дванаест ученика, који су били: Авив Некрески, Антоније Маркопски, Давид Гареџијски, Зенон Икалтски, Тадеј Стефанцминдски, Јесеј Цилкански, Јосиф Алавердски, Исидор Самтавнијски, Михаил Улумбојски, Пир Бредски, Стефан Хирски и Шио Мгвимски? Зар су они залуд Грузију освештали својим молитвама и животом по Христу?  Зар је Бог случајно дао силу Светом Шиу Мгвимском пред чијим учеником Евагријем се вода раздвајала као пред Исусом Навином? Зар је Свети Јован Заденски молитвом очистио пустињу од демона да би данас демонске силе победиле славни народ побожног Кавказа?

Зар је десет хиљада калуђера залуд проливало сузе и подвижнички зној у келијама свете планине Вардзија и зар они нису умолили Бога да и данас буде људи попут Левана Васадзеа, који каже, urbi et orbi, да никад неће пасти крсташ барјак грузијски, суштински онај исти који је наш Бошко Југовић носио у Косовском боју против турских освајача 1389. године? Зар је Свети цар Давид Градитељ Грузију залуд учинио силом на Кавказу, ратујући, подижући храмове и школе, а онда, пред смрт, из смирења наложио да га сахране на улазу у манастир Гелати, да би сви који уђу газили преко њега, кротког у одласку пред Христа?

Зар је двадесет хиљада Грузина у Тбилисију одбило да пљуне на Еванђеље и прими ислам, иако је казна, после тријумфа агарјанског, била смрт? И сви су, као мученици, припали Богу своме и Богу нашем.

Тим путем је пошао Васадзе, овај нови исповедник хришћанских и породичних вредности.

НА ПУТЕВИМА СТАРЦА ГАВРИЛА

Леван Васадзе је духовни сродник Светог Гаврила Грузијског, савременог светила Господњег, који је, у доба најжешћег комунизма, спалио слику Лењина, и, после тешких мука, бачен у лудницу, јер је био јуродив Христа ради, и јер га је рука Господња водила и чувала. Отац Гаврило на саслушању је изјавио: „То сам учинио зато што се човек не сме боготворити. Тамо, на месту Лењиновог портрета треба да виси Христово Распеће. Зашто пишете: ’Слава Лењину’, кад човеку није потребна слава? Треба писати: ’Слава Господу Исусу Христу.’” О Светом Гаврилу комунистички лекари су овако сведочили: „Дијагноза: психопатска личност са склоношћу настанка шизофрених стања. Разговара сам са собом, нешто тихо шапуће. Верује у Бога, у анђеле. Стално понавља речи: „Све је од Бога.” Не општи са околином. Кад му се неко обрати, он говори о Богу; о анђелима, о иконама…”

И Леван Васадзе је стао уз Бога и анђеле, са иконом у души и иконостасом пред собом.

Сви ми, дакле, идемо путем старца Гаврила, путем јуродивих Христа ради. Јер светски сатанисти, чији су комунисти били послушници, сада покушавају да нас све прогласе за безумне зато што верујемо у Бога и закон Божји, зато што волимо породицу и отаџбину, зато што смо за живот људски од зачећа у мајчиној утроби, зато што смо борци Животодавца, а не слуге смрти и лажи.

Али, сатанисти не могу победити јер је Христос победио сатану, као што се види из примера старца Гаврила, на чијем гробу се непрестано дешавају чуда.

ЈЕДНО ПИСМО ИЗ СРБИЈЕ

Српска страница портала Међународне организације за породицу упутила је писмо подршке Левану Васадзеу:

Поштовани и драги у Христу брате Лeване,

Српска екипа нашег заједничког сајта је са болом и забринутошћу примила к знању чињеницу да се налазиш у болници у Москви где се опорављаш од могућег тровања до кога је дошло после Твоје одлуке да, са благословом патријарха грузијског Илије, кренеш и у политичку борбу за своју хришћанску отаџбину која се нашла на удару непријатеља Христових, маскираних у борце за „људска права и демократију“. Срби и Грузини су један, православни народ, повезан истом вером и мученичким историјом. Света Нина Грузијска и Свети Сава Српски се славе се истог дана. Све ово нас обавезује да Ти поручимо: са Тобом смо у Твом настојању да се подигнеш са постеље, и да се, под заставом Светог Ђорђа, вратиш у бој за хришћанске и породичне вредности.

Данас је читаво човечанство ушло у борбу за одбрану основних темеља постојања, за Богом благословени поредак у коме је могуће сачувати своје потомство и продужити историју људског рода. Против нас војују они који желе да револуционарним методама субхуманизма (израз оца Серафима Роуза) поткопају човештво, и свет потчине власти лажног бога Мамона, лишавајући нас сваке наде и сваке будућности. Њих 0,666% глобонациста мисле да могу да загосподаре планетом. Али, то им неће поћи за руком – са нама је Господ Исус Христос, Чији хитон почива у Грузији, а велики део Часног Крста у српском манастиру Хиландару на Светој Гори. Са нама је Мајка Божја, којој је Грузија посвећена, и чија Пећка икона у Патријаршији на Косову и Метохији бди над српским народом.

Драги брате Леване, молимо се Богу за Тебе, и позивамо све српске хришћане да, скупа са нама, принесу молитве за Твоје оздрављење. Чекамо те у храму Светог Саве у Београду, да се сретнемо у Христу и наставимо заједничку борбу!“

Православни Срби, молимо се Богу за брата Левана и за сестру нашу Грузију! И певајмо оно старозаветно, што је остварено у Новом Завету: „С нама је Бог, знајте, незнабошци, и покорите се, јер је са нама Бог!”

Емануил, Христос, Бог наш и Брат наш.