iFamNews: Папа абортус назива „убиством“, а абортере „убицама“, па чак и „унајмљеним убицама“. Ово су најоштрије речи које је икада употребио папски магистеријум. Реч је о озбиљном моралном питању, и његове речи су поновљене много пута, те се чини се да су изузетно важне. Можете ли да прокоментаришете то што је рекао?
Кардинал Милер: И у прошлости се убиство детета у материци називало убиством. Други ватикански сабор говорио је о томе као о гнусном злочину. Запањујућа јасноћа с којом папа Фрања правим именом назива ову нељудску окрутност према живом људском бићу на почетку његовог телесног постојања требало би да натера политичаре и идеологе, који користе абортус као средство за своје теорије о животној средини и пренасељености, да се преобрате.
iFamNews: Познато је да је бивши папа Бенедикт XVI говорио о „диктатури релативизма“. Више од деценије касније, да ли је ово и даље тачно кад говоримо о нашем друштву? Шта видите у блиској будућности у вези са овом дијагнозом?
Кардинал Милер: „Култура отказивања“ с апсолутном манијом контроле над мишљењем, говором и деловањем сваког појединачног људског бића без изузетка, представља само нехумано спровођење ове диктатуре релативизма. Међутим, релативизација истинске оријентације сваког створеног ума била је само увод у глобалистички тоталитаризам воље за моћи. У њеном понору вреба нихилизам као мајка свих варварстава антихришћанске слике човека с негацијом бића као подобија Божјег. Фашизам и совјетски комунизам нису били реликти праисторијског погледа на свет, већ производи хуманизма без Бога и весници пакла трансхуманизма, тј. људи без душе, технички производ који функционише беспрекорно, али не мисли, не осећа, не нада се и не воли.
iFamNews: Какву улогу Католичка црква игра у текућем културном рату? Како може ефикасно стати уз људе – укључујући политичаре – који се боре за добар циљ, а да не буде ухваћена у дијалектику и реторику политике?
Кардинал Милер: Не смемо упасти у замку конзервативно-прогресивне шеме. Свакако да човек увек напредује јер су му очи окренуте напред. Али то је његова реализација и одлука у ком правцу жели да иде. Бог је источник, сврха и циљ сваког створеног бића. Син Божји је открио тајну Своје личности, у којој су сједињени његова божанска и човечја природа, говорећи: Ја сам пут, истина и живот (Јн. 14:6). Тамо где је Христос, то је напредак у правом смеру. Он је најсавременији човек. Апсолутна новина коју је Он донео не може се престићи. Ко с Њим корача својим животним путем, најсавременији је човек, јер крштењем у његово име, Сина од Оца и Помазаника од Духа Светога, постали смо нова творевина која никада не може застарети. У најбољем случају можемо да заостанемо и да нас сустигне вечна смрт, хладна смрт љубави, кроз грех.
iFamNews: Какав значај придајете породици као основној институцији друштва?
Брак мушкарца са женом је израз Божје стваралачке воље пуне љубави. Рађањем, трудноћом, рођењем и васпитањем своје деце, родитељи стваралачки учествују у Божјој вољи, а Његова воља јесте спасење синова и кћери Господњих, љубљених од почетка времена. Тиме родитељи сведоче о доброти стварања и предодређености сваког човека за живот вечни, што, међутим, сваки појединац мора слободном вољом да прихвати.
iFamNews: Када се јудео-хришћанска антропологија и поглед на свет уклоне из друштва, чини се да су увек замењени све тоталитарнијим мерама: (а) да ли се слажете? б) зашто је то тако? ц) како можемо зауставити овај процес?
Кардинал Милер: То није природан процес. Савремени атеизам је осуђен на пропаст због грешака у размишљању у филозофији и теологији. Ширењем хришћанства, паганство је превазиђено јер је успостављена веза с потрагом за истином у великим филозофијама антике кроз виши увид у Логос личног Бога, који се открио у историји Израиља и коначно у Његовој Речи, у Исусу Христу. Не треба да имамо фаталистички поглед на дехристијанизацију друштвене свести као зец кад се нађе пред змијом.
Од снаге наше вере и снаге теолошког Логоса зависи да ли ће сведочење апостолске Цркве и појединих хришћана бити убедљиво. Чак и као бројчано мало стадо, ми у Христу смо знаци и оруђа универзалне воље Божје за спасењем, јер Господ жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине (1 Тим 2:4). Светлост Христова је засијала у тами удаљености од Бога, и она није светлост која постоји поред других светала. Заиштимо благодат да свако буде у стању да препозна Христа као светлост света и да се посвети позиву који му долази од Господа. Јер циљ живота је да себе видимо као децу Божју и да постанемо пријатељи Божји у Духу Светом.
Коментари на чланак