У Бечу, главном граду Аустрије, више од 50% ученика првог разреда не може адекватно да говори немачки, иако су многи рођени у Аустрији и похађали су вртић најмање две године. Овај алармантни тренд указује на појаву изолованих културних заједница где се национални језик не негује у породици.
Према извештајима новина Експрес, у појединим окрузима, у просечном одељењу од 22 ученика, само око петоро у потпуности разуме свог наставника. Харалд Цирфус, портпарол за образовање десно оријентисане Аустријске народне партије (ÖVP), истакао је ове језичке баријере као критично питање. ÖVP се залаже за обавезне процене језичке способности које би почињале од треће године живота, решавајући проблем у раној фази.
Међутим, критичари из Слободарске партије Аустрије (FPÖ) тврде да такве мере само лече симптоме, а не основне узроке. Посланица FPÖ у Европском парламенту, Петра Штегер, описала је ситуацију као упечатљиву илустрацију „неуспеха миграционе политике“. Истакла је да сваки други ученик у бечким школама не говори немачки код куће, а у неким институцијама тај број прелази 70%. Штегер је такође изразила забринутост због тога што се аутохтона деца суочавају са малтретирањем, наставници са застрашивањем, а случајеви тешког насиља остају некажњени.
„Наша деца заслужују сигурност, образовање и заштиту“, изјавила је. „Аустрија мора поново бити господар у својој школској кући.“ Лидер парламентарне групе FPÖ и портпарол за образовање, Максимилијан Краус, поновио је ове ставове, критикујући предлоге странака естаблишмента да наметну националне стандарде за вртиће засноване на бечком моделу. Упозорио је да би то представљало „масиван пад образовних стандарда“, тврдећи: „Оно што је пропало у Бечу не сме постати национална норма.“
Коментари на чланак