Прошле године, 16. септембра, Квинсленд је постао пета држава у аустралијској федерацији која је легализовала добровољно потпомогнуто умирање, са 60 гласова у парламенту за и 29 гласова против. У Аустралији само држава Нови Јужни Велс то још није урадила, али чак и тамо парламент разматра измену закона у вези с престанком живота како би се омогућила примена добровољног потпомогнутог умирања.
У међувремену, у Квинсленду се очекује да ће нови закон ступити на снагу у јануару 2023. и легализовати „потпомогнуто самоубиство“ за одрасле особе које пате од узнапредовале, прогресивне и терминалне болести и чија се природна смрт очекује у року од годину дана. Закон предвиђа и да те особе имају пуне менталне способности и да их морају прегледати два лекара. Они такође морају формално да се пријаве за помоћ при умирању три пута у току најмање девет дана.
И поред славља удружења која подржавају потпомогнуто умирање славила, парламентараца који тај закон подржавају и премијерке Анастасије Палашчук која се отворено залаже за „потпомогнуто самоубиство“, овај закон покреће бројна и кључна питања.
На пример, извештај који је у децембру издао Аустралијски институт за породичне студије, орган аустралијске владе, а који је 12. јануара објавила Аустралијска алијанса за негу – организација основана 2018. године и састављена од здравственог особља, адвоката и активиста, како би се супротставила увођењу било какве праксе еутаназије у земљи – истиче аспект који у овом тренутку још није озбиљно размотрен.
Старији људи у Аустралији све више трпе злостављање. Свака шеста старија особа жали се да је злостављана у последњих дванаест месеци.
У питању су физичко, психичко и финансијско злостављање. Злостављање које се врло често дешава у породици, углавном од стране одрасле мушке деце, уз саучешће партнера, и то махом из економских разлога.
Ови крхки и рањиви људе стиде се таквог понашања сопствене деце, па зато крију шта се дешава, а такође не желе да праве проблеме својој деци, иако су њихови мучитељи.
Није тешко замислити резигнирано стање ума у ком ови старији људи могу видети „потпомогнуто самоубиство“ као мање зло, као на начин да се стане на крај патњи у добу у ком цело друштво непрекидно понавља и наглашава колико су њихови животи без достојанства.
„Профил старости аустралијске популације је увек све старији“, каже се у извештају Аустралијског института за породичне студије, који додаје да се „[…] очекује да старосна група од 65 и више година порасте с 3,8 милиона на 8,8 милиона у наредних 25 година.”
Како се број старијих повећава и како ефикасна палијативна нега захтева издвајање знатних средстава, следеће генерације с циничним нестрпљењем ишчекују наследство својих дека и бака.