У чланку под насловом „Крај Роу против Вејда повређује и вас, чак и ако не планирате да марширате“, који је објавио Фокс њуз (!) 9. маја 2022, левичарска ауторка Рејчел Кармона осуђује потенцијално повлачење одлуке Врховног суда из 1973. године којом је абортус добио статус уставног права. У вези с недавно процурелим нацртом одлуке Врховног суда којом би се поништила пресуда у случају Роу, Кармона пише:
„Ево где је проблем: оно што ће се десити у овој земљи није само напад на гласну мањину жена које су изашле на улице, у престоницама држава, пред Капитолом да захтевају да се наш глас чује, да се наша права не газе, да наша тела остану наша. То је напад и на тиху већину ове земље. На жене — и мушкарце — који нису скандирали, марширали или протестовали. Који нису изашли на улице нити се појавили у дворанама моћи. А који ипак желе да абортус буде безбедан, приступачан и легалан.”
Кармона затим тврди да „тиха већина“ од 80% Американаца жели да абортус буде легалан:
„То је невероватних 80% свих Американаца, супервећина. Неки од нас кажу да су за избор, други не. Неки су демократе, неки републиканци, а неки су пак аполитични. Неки од нас добијају животно важну здравствену негу од Планираног родитељства, други су протестовали испред њихових врата. Неки од нас верују да је абортус фундаменталан, проширење нашег права на приватност и телесну аутономију… Има смисла, дакле, да, иако осамдесет процената ове земље нема исто мишљење о скоро свему — а нарочито не о абортусу — постоји један велики изузетак: када дође време да направите овај дубоко лични избор, 80% ове земље верује да ви и ваш лекар треба да имате право да то учините заједно, а да вас влада не кочи.”
Она затим тврди да нико неће бити сигуран уколико нацрт мишљења постане коначан:
„Ова пресуда не иде само против демократа, или покрета за избор, или феминисткиња на које је крајња десница одувек гледала с висине, или активиста за које никада нису марили. Она је усмерена против свих. Има потенцијал да криминализује свакога. Не само гласну мањину на улицама у плавим (републиканским – прим. прев.) државама и градовима, већ и тиху већину која седи за кухињским столом у малим конзервативним градовима попут оног који ја зовем домом у Тексасу, захвална за абортус ком је њихова жена имала приступ током трудноће која јој је угрозила здравље, или страхујући због абортуса ком њихова унука више неће имати приступ ако буде силована.”
Кармона закључује да ће она и њени пријатељи радикални активисти наставити да „скандирају, марширају и протестују. Наставићемо да донирамо и гласамо све док напади на наша права и нашу телесну аутономију не престану.” За кога то раде? „[Ми] не радимо то само за себе. Ми то радимо и за вас — за нему већину.“
Упркос свему што Кармона тврди, упркос томе што је цитирала сумњиву тврдњу да 80% Американаца подржава абортус, на крају њен аргумент не би требало да има никакву тежину. Зашто? Зато што је беба која се развија у мајчиној утроби људско биће.
Погледајмо две непобитне научне чињенице. Прво, дете које се развија у мајчиној утроби има јединствени људски генетски код који се разликује од мајчиног (и очевог). Као и сви људи, дете има 46 хромозома, што је по 23 хромозома од сваког родитеља. Друго, под претпоставком да нема аномалија, у било којој фази трудноће дете је у одговарајућој фази развоја за човека. На пример, са шест недеља дете у материци је у истој фази развоја као што смо ви и ја били у узрасту од шест недеља. Нисмо ли тада били људи? Ове две чињенице снажно показују да је дете које се развија у мајчиној утроби исто онолико људско биће као и ви и ја.
Такође се мора приметити да се аргументи који се наводе у прилог абортуса — мајка је сувише сиромашна, мајка је премлада, мајка већ има превише деце, рођење детета би било превелики терет за мајку, мајка није спремна да има дете, нема оца уза себе, итд. — могу користити и као подршка ставу о убиству већ рођене деце. Заиста, сваки од ових аргумената који се примењују пре рођења сасвим лепо би се могао применити и након рођења. Да ли заиста желимо да дозволимо људима могућност да убијају већ рођену децу? Ово је линија према којој нас води омогућавање абортуса, а неки од оних на левој страни заиста подржавају ту позицију.
Дакле, небитно је да ли 80% људи верује да абортус треба да буде легалан. Дете у материци је исто толико људско као и ви и ја, а убиство невиног човека је увек погрешно. Никакве бројке у анкети не могу променити ту чињеницу. А ако не успемо да спречимо људе да убију децу у материци, биће нам тешко да тврдимо да дете које је већ рођено не може бити такође убијено. Зато поручујемо Рејчел Кармони да настави да протестује и маршира. А наука и разум ће увек показати да није у праву. Помолимо се да Врховни суд остане непоколебљив и подржи живот када буде доносио коначно мишљење за неколико месеци.