- Ревизија Пољске одржана је у новембру у Женеви у оквиру 41. заседања Универзалног периодичног прегледа (УПР) Савета за људска права.
- Разматрање УПР-а одвијало се током 3,5-часовне сесије коју је водила Радна група за УПР – отворену за све државе чланице УН – у облику интерактивног дијалога.
- Око 80 држава чланица дало је конкретне препоруке Пољској, при чему многе позивају на реформе у приступу абортусу и правосудном систему или претпостављају спровођење захтева ЛГБТ идеологије.
- Институт Ordo Iuris је претходно послао меморандум амбасадорима земаља УН, заједно с публикацијама о питањима која су покренута током прегледа.
Женева је 15. новембра била домаћин дебате о стању људских права у Пољској у оквиру Универзалног периодичног прегледа на 41. седници Савета за људска права. Дијалог између држава чланица Уједињених нација које учествују на седници и земље која се разматра представља кулминацију прегледа и последњи тренутак да делегације размене мишљења пре израде и усвајања коначног извештаја који садржи коначне препоруке.
Током дебате, свака делегација је представила сопствене препоруке о мерама које Пољска треба да примени, гарантује и ојача како би побољшала стање људских права у земљи. Увод у дебату било је излагање пољске делегације о реформама које је та земља предузела у протекле четири године у циљу побољшања квалитета живота пољских грађана и свим напорима уложеним да се милиони украјинских избеглица дочекају и гарантују им сва неопходна права и приступ услугама на равноправној основи с пољским грађанима.
Већина препорука које су дале државе чланице, након што су истакле изазове с којима се Пољска суочила у прихватању милиона украјинских избеглица, фокусирале су се готово искључиво на питања као што су независност правосуђа, слобода изражавања за медије и новинаре, заштита права миграната, спречавање дискриминације мањина и „ЛГБТ заједнице“, увођење „брака“ између истополних парова и сигуран и легалан приступ абортусу и „сексуалним и репродуктивним правима жена и девојчица.“
Делегације земаља попут Немачке и Данске позвале су Пољску да предузме све неопходне мере у борби против такозваног „говора мржње“ и злочина из мржње изменама пољског Кривичног закона и увођењем посебних одредби за заштиту људи заснованих на „родном идентитету“. Шведска и Луксембург затражили су од Пољске да уведе законе о истополним браковима, а Шведска је такође затражила и да Пољска декриминализује абортус у свим случајевима. Шпанија, Ирска, Белгија, Данска и Португал истакле су потребу пуне имплементације Истанбулске конвенције. Насупрот томе, многе друге државе чланице ограничиле су се на општу препоруку за борбу против дискриминације засноване на родном идентитету, наставак борбе против злочина из мржње и говора против мањина и, изнад свега, обезбеђивање приступа женама „сексуалном и репродуктивном” здрављу.
Током дебате, представници пољског Министарства правде узели су реч да објасне стање пољског законодавства на тему коју су покренуле делегације и да дају преглед главних тачака дискусије. По питању дискриминације, стручњаци Министарства констатовали су пуну заштиту од дискриминације коју гарантује пољско законодавство и пољски Устав. По питању абортуса, представници су објаснили пољско законодавство у овој области и истакли да Пољска није потписница ниједне међународне конвенције која предвиђа тзв. право на абортус. Пољски стручњаци из ове области такође су дали детаљне информације о правосудном систему.
Пољска може одлучити након прегледа да прихвати препоруке и примени их за следећу ревизију, или да их одбије.
„Универзални периодични преглед треба пре свега да процени степен поштовања људских права од стране земље у перспективи њених међународних обавеза, односно у складу са одредбама таквих докумената као што су Повеља УН, Универзална декларација о људским правима или други обавезујући акти којих је држава чланица, односно уговори које је држава ратификовала. Дебата која се водила у Женеви истакла је покушаје да се Пољска примора да промени своје законе у областима као што су приступ абортусу, увођење истополних „бракова“ и прихватање више од два пола. Ови захтеви не само да немају упориште у међународном праву, већ су најчешће реализација идеолошких претпоставки које немају много везе с људским правима“, коментарише Вероника Турета, аналитичар Центра за међународно право Ordo Iuris.
Коментари на чланак