Да бисмо спасли планету, треба да рађамо више деце. Апел Ремија Верлика, извршног директора француског студијског центра Familles Durables, преокреће парадигму својеврсне радикалне екологије. Док неки неомалтузијанци и даље тврде да су „деца нешто најгоре што можете учинити за животну средину“, срећом има и оних који верују у живот.
ПРЕОКРЕТАЊЕ ПАРАДИГМЕ
„У околностима ’еко-анксиозности’ и губитка поверења у будућност, све је више људи који су све мање наклоњени рађању новог живота, те одустају од потомства или оклевају да добију децу”, примећује Верлик у чланку за француски лист Ле Фигаро. Ипак, наставља он, „изгледа да ако бисмо рађали мање деце, то се практично не би позитивно одразило на животну средину”. Штавише, денаталитет би могао да „успори темпо иновација које су потребне за еколошку транзицију“.
ШТА ЈЕ „ЕКО-АНКСИОЗНОСТ”?
У чланку Верлик наводи студију Католичког универзитета у Левену спроведену 2021. године са 2.080 учесника из осам земаља Европе и Африке. Резултат студије указује на то да 12% испитаника пати од „еко-анксиозности”, тј. опсесивне забринутости због загађења животне средине. Премда у истраживању није успостављена веза са степеном образовања испитаника, види се да су више погођене жене и особе до 40 година, тј. управо оне категорије које могу бити покретач демографских промена.
Друга студија из 2021. године, коју је спровео Универзитет у Бату, посматрала је 10.000 младих људи у десет земаља и потврдила да је 84% њих рекло да је забринуто због глобалног загревања, 59% их је изузетно забринуто, а 40% толико забринуто да оклевају да имају децу. Укратко, скоро свака друга млада особа предомишља се да ли ће имати децу због упозорења о климатским променама. Ове две студије, истиче Верлик, показују да промене животне средине не утичу само на наше станиште , већ и на психу многих од нас.
БЕЗ ДЕЦЕ НЕМА ЕКОЛОШКЕ ТРАНЗИЦИЈЕ
Разни пророци денаталитета претпостављају да овакав снажан психолошки утицај може бити један вид заштите животне средине. По њима, размножавање је лоше за планету, јер су деца извор огромне емисије угљеника у атмосферу. Верлик, међутим, напомиње да ће светска популација већ у наредним деценијама опасти. С тим у вези, француски колумниста цитира студију објављену у Лансету 2020. године: врхунац броја становника на планети достићи ћемо 2064. године са око 9,7 милијарди људи, а затим би се тренд преокренуо и број становника се смањио на 8,8 милијарди на крају века.
ИТАЛИЈА БИ СЕ ПРЕПОЛОВИЛА
Да бисмо стекли представу о могућим демографским неравнотежама, потребно је, међутим, померити циљ анализе са опште слике на конкретну: становништво у 23 земље би се чак преполовило. То укључује Шпанију, Јапан и Италију. Студија напомиње да ће старење и смањење радно способног становништва ометати укупан економски раст и, последично, способност да се финансирају иновације потребне за зелену транзицију.
СТЕРИЛНА ЕВРОПА
Али ситуација је забрињавајућа широм Европе. Чланак у Ле Фигару говори о прогнозама Фондације Роберт Шуман за 2018. са елоквентним насловом Европа 2050: демографско самоубиство. Стари континент би за 20 година могао да изгуби 49 милиона радно способних људи. „Са укупном стопом фертилитета од близу 1,5 деце по жени, Европа ће сутра имати за једну трећину мање генерација младих радника него данас“, наводи та Фондација. „За било коју државу, смањење броја рођених једнако је смањењу улагања за једну компанију; то јој омогућава да неко време има користи од повећаног тока новца, али је касније због тога чекају озбиљни проблеми.”
ПОСЛЕДИЦЕ
Верлик потом закључује: „Лишавање себе рађања не само да нема готово никакав позитиван утицај на климатске промене, већ ће старење становништва имати дубоке економске, друштвене и геополитичке последице јер ће довести до смањење способности да се реагује.” Међутим, пред нама је ризик да ће бити прекасно да се нешто предузме када једног дана будемо то схватили.