ТРАНСРОДНИ ТРЕНУТАК У СВЕТУ И У СРБИЈИ

ЏЕНДЕРИЗАЦИЈА ДРУШТВА

У књизи Несвето тројство, конзервативни аутор и публициста Мет Волш описује како либерална левица покушава да редефинише живот, брак и пол (тј. џендер): легализацијом и нормализацијом абортуса редефинише се људски живот, „геј брак“ редефинише појам породице, а родна теорија редефинише и сâмо значење појмова мушкарац и жена.[1] Из овога видимо либерални, лево оријентисани активисти већ деценијама подривају сам темељ људске цивилизације. Релативизација абортуса, „хомосексуалног брака“ и „родног идентитета“, тј. џендера, угрожава суштинске елементе друштва, укључујући и начин на који доживљавамо стварност. Могло би се рећи да су „невоље с родом“ званично почеле 1990. године када је објављена књига феминисткиње Џудит Батлер Gender Trouble или Невоље с родом,која је поставила темељ ненаучне и потпуно арбитрарне „родне теорије“, чиме је настављен тренд растакања идентитета појединца, а самим тим и умањивање значаја брака као заједницемушкарца и жене. Према речима др Владимира Димитријевића, „радикалне феминисткиње почеле су да користе реч „род“ … у смислу друштвено обликованог „пола“. То представља драстично напуштање језичке традиције. Док у српској језичкој традицији реч „род“ сугерише неку биолошку повезаност, у феминистичком новоговору, реч „род“ означава групу људи без биолошке повезаности.“[2] С обзиром на то да се у западним земљама за граматички род користи латинска реч gender која потиче од речи genus, нови идентитет који треба да има примат у односу на човеков биолошки пол такође је назван gender. Док се свака особа рађа с биолошким полом, род, тј. џендер, представља друштвени конструкт који се изграђује на основу друштвено-културних норми. Међутим, у својој књизи Батлерова тврди да је човеков биолошки пол заправо „унутрашња фикција“, те да „нема никаквих биолошких узрока који би могли чинити основу“ рода – штавише, „културни пол“ (џендер) јесте оно што „конституише биолошки пол, а не обрнуто“.[3]

Да се ово данас примењује и у пракси, тј. у стварном животу, видимо по томе што је донедавно било уобичајено говорити о „биолошком полу“ који се не мора подударати с „родним идентитетом“ или џендером неке особе, док се сада употреба синтагме „биолошки пол“ (biological sex) сматра дискриминаторном и „ненаучном“ већ се уместо ње користи нова синтагма „пол додељен на рођењу“ (sex assigned at birth). Из овог примера видимо постепеност с којом се мења начин говора, а самим тим и значење концепата које речи и синтагме означавају. Уместо научно доказане и доказиве чињенице да се све особе рађају као мушкарци или жене, родна теорија – која није продукт егзактне науке, какве су медицина, генетика, хемија и сл. већ друштвених наука – тврди да биолошки пол није најважнија основа рода, већ да се род конструише од рођења тако што се новорођенчету „додељује пол“, као и име у складу с полом, а онда дете под притиском околине и „понављањем и устаљивањем одређених понашања“ и образаца заиста и постаје такво. На овај начин, сматра Батлерова, ствара се одређена илузија, која се детету намеће с почетним гестом додељивања пола и имена. Премда је пол неопходан атрибут, он не узрокује род/џендер, нити се род/џендер може разумети тако да одражава или изражава пол. Род/џендер је „променљива културна конструкција пола, мноштво отворених могућности културног значења“ које се случајно налазе у „полном телу“ (sexed body).[4]

Донедавно, џендер-активисти тврдили су да је род само друштвени конструкт, а пол биолошка реалност. Међутим, сада тврде да је родни идентитет судбина, док је биолошки пол друштвени конструкт. Обраћајући се савезном окружном суду у Северној Каролини поводом предлога закона о увођењу неутралних тоалета и свлачионица (Нouse Bill 2),[5] др Дијана Аткинс, професорка на Медицинском факултету Универзитета Дјук и директорка Дјук центра за родну бригу о деци и адолесцентима, изјавила је:

„С медицинског становишта, одговарајућа детерминанта пола јесте родни идентитет.“ Аткинсова сматра да је родни идентитет „једина детерминанта пола која је медицински подржана.“ Све друго је, по њеном мишљењу, лоша наука: „У супротности је с медицинском науком да се користе хромозоми, хормони, унутрашњи репродуктивни органи, спољашње гениталије или секундарне полне карактеристике да се премости родни идентитет у сврху класификовања некога као мушкарца или жене.“[6]

Аткинсова није рекла да ли се ово правило примењује и на друге врсте сисара.

„ТРАНСРОДНИ ТРЕНУТАК“ У СВЕТУ И У СРБИЈИ

У књизи Када је Хари постао Сали, др Рајан Т. Андерсон, амерички политички филозоф, констатује у каквом се „трансродном тренутку“ Америка тренутно налази.

„Донедавно, већина Американаца није ни чула за трансродни идентитет, али за годину дана то је постала ствар која је на себе навукла плашт грађанских права. Каже се да неусклађен родни идентитет представља оно што особа заиста јесте, за разлику од пола „додељеног на рођењу“, те стога неприхватање трансродног идентитета и одбијање да се он подржи представља затуцаност. Кажу нам да вршимо дискриминацију када се према особама не опходимо у складу с родом (џендером) који оне тврде да јесу.“[7]

И заиста, док је „заостала“ Америка почела да се едукује о томе шта је „трансродни идентитет“, у Србију је из трећег покушаја уведена родна идеологија под окриљем Закона о родној равноправности, који је Народна скупштина већином гласова усвојила 20. маја 2021. године. Пре него што је предлог закона ушао у скупштинску процедуру, Републички секретаријат за законодавство, који је у претходна два пута оценио да предлог закона није у складу са Уставом РС будући да садржи појам „рода“ (и изведених појмова „родни идентитет“, „родна равноправност“, „уродњавање“ итд.) који наш Устав не препознаје, овог пута је дао сагласност да предлог закона буде упућен народним посланицима на разматрање. У јавном дискурсу упорно је занемаривана чињеница да овај закон нема за циљ унапређење положаја жена у друштву и равноправност полова (која је загарантована Уставом РС и Законом о равноправности полова, који је престао да важи усвајањем Закона о родној равноправности), те да је његов прави циљ увођење ненаучног појма „род“, а затим и „родне идеологије“, тј. џендеризма, у српско законодавство и друштво.

Бројни примери из свакодневног живота у Северној Америци, Аустралији и Европи јасно показују да је у данашњем друштву још и „најмањи проблем“ ако одрасла особа тврди да је рођена у погрешном телу и одлучи се да хируршким путем промени пол, или да се и без промене пола „идентификује“ као особа супротног пола, тј. џендера. „Невоље с родом“ настају када родни идентитет тих особа више није „само“ мушки или женски већ било који од 64+ тренутно расположивих (или до сада осмишљених) родних идентитета[8], од којих је један „флуидан“, тј. променљив. Према речима др Сабре Л. Кец-Вајз, у чланку за одељак „Здравље деце“ на сајту Харвардске медицинске школе:

„За неке младе особе, родна флуидност може бити начин да истражују род пре него што одаберу неки стабилнији израз свог рода или родни идентитет. За друге, родна флуидност може се наставити у недоглед као део њиховог животног искуства с родом.“[9]

Дакле, неке особе могу мењати свој род/џендер током читавог живота, а од остатка друштва се очекује да то прихвати и подржи, да те особе не би биле дискриминисане. Скоро без изузетка се дешава да особе које одаберу неки трансродни идентитет одлуче да промене и личне заменице које други људи користе када им се обраћају, и без изузетка захтевају од других да користе искључиво те „префериране“ заменице. Тако, уместо бинарних парова „он/њему/њега“ и „она/њој/њу“ (енг. he/him и she/her), трансродне особе бирају заменице у множини „они/њима/њих“ (енг. they/them) или неке од измишљених заменица, непреводивих на српски језик (ze/zir, xe/xir, jee/jeir/jem, ve/vis…),[10] које се сада зову неозаменице или новозаменице (енг. neopronouns).[11]

Много озбиљнија „невоља с родом“ настаје у најосетљивијој категорији нашег друштва која заслужује и највишу заштиту – а то су деца. Године 2007. Дечја болница у Бостону постала је болница „с првим великим програмом у САД-у посвећеним трансродној деци и адолесцентима.“[12] Реч је о програму под називом Gender Multispecialty Service (GeMS). Вебсајт клинике поносно изјављује да су од 2007. године „проширили програм како бисмо прихватили пацијенте узраста од 3 до 25 година.“ Данас у Америци има више од 45 педијатријских џендер клиника на којима се деци преписују блокатори пубертета и хормони супротног пола, и обављају операције промене пола. Овакви поступци су у највећем броју случајева неповратни, а младе особе остају заробљене у новом „роду/џендеру“, често и са одстрањеним гениталијама и дојкама, при чему неке прођу и кроз комплетну операцију промене пола (фалопластику код девојака које желе да буду „трансродни мушкарци“, а вагинопластику код младића који желе да буду „трансродне жене“). Овај процес назива се „транзиција“, тј. прелазак у други пол који одговара џендер идентитету те особе. Неке трансродне особе касније отпочну и процес „детранзиције“, тј. повратка у првобитни (биолошки) пол, с више или мање успеха. Трансродни активисти тврде да је већина трансродних особа срећна због промене рода/џендера, па сведочанства оних који мисле другачије називају „трансфобичним.“ Све је више особа које јавно говоре о свом искуству транзиције, недостатку саветовања са стручним лицима, пребрзом упуштању у хормонску терапију и недовољном (као и нетачном) информисању о операцијама промене пола, последицама, компликацијама и неповратношћу читавог процеса.[13]

Како наводи др Андерсон у поменутој књизи,

„Биологија нису предрасуде. Свако људско друштво организовано је око сазнања да су мушкарци и жене различити, а савремена наука показује да ове разлике почињу с нашом ДНК и развојем у материци. Тачно је да се мушкарци и жене разликују, и да је неким особама тешко да се идентификују с телесним полом. Али то не значи да је пол флуидан или субјективан, као што тврди трансродна идеологија.“[14]

---

• [1] Walsh M, The Unholy Trinity, 2017, Image.
• [2] Димитријевић В, Шта се згоди кад се џендер роди, стр. 247, 2019, Добротољубље.
• [3] Димитријевић В, Шта се згоди кад се џендер роди, стр. 254, 2019, Добротољубље.
• [4] Butler J, Gender Trouble, стр. 142, 1999, Routledge.
• [5] General Assembly of North Carolina, Second extra session, 2016, House Bill 2.
• [6] Expert Declaration of Deanna Adkins, M.D., US District Court for the Middle District of North Carolina, 2016.
• [7] Anderson R. T, When Harry Became Sally, стр. 10, (2018), Encounter Books.
• [8] Abrams M, 64 Terms That Describe Gender Identity and Expression, December 20, 2020, Healthline.
• [9] Katz-Wise, S. L, Gender fluidity: What it means and why support matters, December 3, 2020, Harvard Health Publishing.
• [10] Preferred Gender Pronoun/ Personal Pronouns, Western Oregon University.
• [11] Neopronouns explained, UNC Greensboro.
• [12] Gender Multispecialty Service, Boston Children’s Hospital, веб-сајт болнице.
• [13] Видети искуства у видео-сведочанствима на линку: https://familywatch.org/transgenderissues/.
• [14] Anderson R. T, When Harry Became Sally, стр. 12.