После Велике Британије и Француске ветар се донекле променио и у скандинавским земљама. Чак и у Шведској, на пример, трансродна догматика родне идеологије полако почиње да пуца.
Године 2018, под притиском ЛГБТ+ активиста, шведска социјалдемократска влада донела је закон којим је уклоњен обавезан пристанак родитеља за малолетне пацијенте којима је дијагностикована такозвана родна дисфорија и који желе да се подвргну операцији како би завршили процес „транзиције“. Примера ради, девојке од 16 година, збуњене око свог сексуалног идентитета, могле су да затраже двоструку мастектомију, а да њихови родитељи не могу да се томе успротиве. А потом су могле заувек да се кају, без могућности повратка на старо. Баш као Кира Бел.
ПОДМУКЛИ УТИЦАЈ ТРАНСРОДНОСТИ
У 2020. години, Шведски одбор за здравство и социјалну заштиту пријавио је скок од 1500% у дијагнозама родне дисфорије међу адолесценткињама узраста 13–17 година у периоду између 2008. и 2018. године. Баш као што ауторка Ебигејл Шрајер пише о Сједињеним Америчким Државама у књизи Неповратна штета: Трансродна лудост која заводи наше ћерке (Irreversible Damage: The Transgender Craze Seducing Our Daughters), тако је и у Шведској талас ЛГБТ+ догматике понео са собом најрањивије и најосетљивије особе. Према чланку у британском Гардијану, скок ових бројева одражава промену јавног мњења о трансродности, подстакнут ширењем трансродне идеологије, која је довела до тога да родитељи и лекари постану „отворенији“ кад је реч о томе да се младима дозволи операција „промене пола“. А како то обично бива, кад некоме пружите прст, он хоће целу руку, тако и сада овај консензус више није потребан.
ЈЕДАН НЕУСПЕХ
Међутим, пут ка „нормализацији трансродности“ претрпео је неуспех у мају 2021, када је Друштво за родну медицину засновану на доказима, међународна група од више од 100 медицинских радника и истраживача с циљем „промовисања безбедне, саосећајне, етичке и на доказима засноване здравствене заштите за децу, адолесценте и младе одрасле особе с родном дисфоријом“, објавила да болница Каролинска у Стокхолму, једна од најпрестижнијих светских универзитетских болница, мења приступ дисфорији.
О овој промени приступа говори Џонатон Ван Марен, аутор и уредник часописа Европски конзервативац, кварталног часописа о филозофији, политици и уметности, ког је портал iFamNews већ помињао поводом овог питања у Великој Британији и Француској, цитирајући Друштво за родну медицину засновану на доказима.
„Ова политика, која утиче на педијатријске родне службе Каролинске у Дечјој болници Астрид Линдгрен, окончала је праксу преписивања блокатора пубертета и хормона супротног пола пацијентима с родном дисфоријом млађим од 18 година, каже то Друштво и наставља: „Овај тренутак представља прекретницу, будући да је једна од најпознатијих светских болница назвала ’холандски протокол’ експерименталним и престала да га користи рутински, ван истраживачког контекста.”
Према том протоколу, „[…] који је стекао популарност последњих година, дисфорични малолетници се лече блокаторима пубертета са 12 година (и, у неким тумачењима, чим достигну други стадијум на Танеровој скали пубертета, што се код девојчица може јавити већ са осам година), а унакрсним полним хормонима у узрасту од 16 година. Овај приступ, такође познат као медицинска „афирмација“ или потврђивање, подржан је у „Стандардима неге 7“, смерницама које је издала Светска професионална асоцијација за трансродно здравље.
Политика болнице Каролинска која је ступила на снагу у мају 2021. предлаже изузетан опрез и наводи да „[…] хормонске интервенције (блокатори пубертета и унакрсни полни хормони) за дисфоричне малолетне особе могу да се преписују само у истраживачком окружењу, када то одобри Шведски одбор за етички надзор. […] мора се извршити пажљива процена степена зрелости пацијента како би се утврдило да ли је пацијент способан да пружи смислен информисани пристанак. Такође је неопходно да пацијенти и њихови старатељи добију одговарајуће информације о ризицима и неизвесностима овог тока лечења.”
Иако је вест од изузетног значаја, „међународна штампа је поново скоро потпуно игнорисала овај развој догађаја, по свој прилици зато што то ствара значајну пукотину у наративу који се већ неколико година готово универзално промовише“, наставља Ван Марен. „Медијска мантра је до сада била да ће деца извршити самоубиство ако им се не дозволи ’операција афирмације пола’. Сада неки од најпрестижнијих стручњака у Европи почињу да одбацују тај концепт.”
ФИНСКА
Аутор такође извештава о случају Финске, где „[…] медицинске смернице […] праве разлику између родне дисфорије у детињству која рано почиње и дисфорије која почиње у адолесценцији, увиђајући да нека родна конфузија или истраживање може бити природан део одрастања и забрањујући медицинске интервенције скоро у потпуности док не дође до ’стабилног развоја идентитета и личности’. У међувремену, психотерапија се препоручује за родну дисфорију, а операција је забрањена за млађе од 18 година.“
Ово није ништа друго него обичан здрав разум.