Након злонамерног напада на удружење Центар за живот, с којим и наш портал блиско сарађује, преносимо саопштење тог удружења у ком се оповргавају неистинити наводи објављени на сајту Нова С, и у ком се констатује да поменути портал и даље није објавио деманти, нити се извинио за нетачне наводе.
редакција портала iFamNews
САОПШТЕЊЕ
Удружења „Центар за живот“ са седиштем у Земуну, поводом објављеног текста на сајту Нова С, под насловом „Министарство дало милионе удружењу које тврди да порнографија исушује мозак“ аутора Ане Лалић.
У циљу истинитог информисања јавности у кладу са Законом о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“ 88/2014, 58/2015 и 12/2016), Удружење Центар за живот демантује текст објављен 22. 02. 2022. године на сајту Нова С под насловом „Министарство дало милионе удружењу које тврди да порнографија исушује мозак“ аутора Ане Лалић.
Наведени деманти редакција Нова С није хтела да објави.
Непроверени и неистинити наводи у чланку „Министарство дало милионе удружењу које тврди да порнографија исушује мозак“ у коме је нападнут Центар за живот и др Бојан Цакић су произвољни закључци ауторке Ане Лалић, добитнице годишње награде Независног друштва новинара Војводине за „најбољу новинарку“, вероватно настали непажљивим читањем података о удружењима из АПР-а.
Иза сензационалистичког наслова да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја на Јавном конкурсу нашем удружењу дало „милионе“ (или како је наведено 2.220.000 динара) и жеље да се покаже како неодговорно Министарство просвете, науке и технолошког развоја даје средства неким шарлатанским организацијама, стоји груба грешка новинарке Лалић која је помешала називе удружења. Истина је да наш „Центар за живот“ није конкурисао ни за један пројекат код Министарства просвете, па самим тим није могао добити ни „милионе“, нити један једини динар. Наиме, удружење за које је Ана Лалић навела у тексту да је добило средства има сличан назив „Центар за живот – да нас буде више“, али се лаком претрагом у АПР-у види да је на другој адреси и да је заступник тог удружења неко други, а не др Бојан Цакић, као и да су у питању два различита удружења с два различита матична броја.
Даље, новинарка дрско вређа координатора Центра за живот, др Бојана Цакића, рекавши да је „познат по антиваксерским уверењима и тврдњама да се ковид углавном може излечити за пет дана андолом и парацетамолом.“ Да ли је Ана Лалић стајала уз др Цакића током скоро 2 године које је он провео у црвеној зони у болници? Да ли је надгледала терапије које преписује и бројала пацијенте које је излечио? Да је одгледала једно од низа гостовање на телевизији не би „стручно закључила“ да је антиваксер и да пацијентима не преписује ваљану терапију. Док је претраживала интернет да пронађе нешто „компромитујуће“ о др Цакићу, Ана Лалић је превидела чланак у ком је др Цакић проглашен за личност године на сајту Стање ствари, на предлог професора др Милоша Ковића, због хиљада пацијената које је излечио у протекле две године и био спреман да помогне у свако доба дана и ноћи и ван радног времена, због чега је стекао велико поверење и захвалност грађана широм Србије.
Такође не би превидела на сајту удружења Центар за живот да је „основано по благослову Патријарха Српског господина Иринеја као неполитичко, нестраначко, невладино удружење грађана, које обједињује прегаоце и стручњаке из свих области друштвеног живота у циљу обезбеђивања услова за рађање деце и стварања културе живота, промовисања стабилног, трајног и срећног живота породице и њених чланова, поштујући право на живот од самог зачећа, а на темељима позитивног вишевековног искуства хришћанског устројства брачног и породичног живота“, као и намеру рада Центра за живот да „пробудимо и саберемо све добронамерне људе из нашег рода, државне власти и из свих области друштва, који утичу на стварање и рађање новог живота, формирање и очување породице и васпитања деце у заједничком раду и борби за опстанак српског народа.“
Један од најважнијих задатака је да и даље, на историјски и научно доказаним чињеницама, упозоравамо децу и младе на опасности девијантних понашања (алкохолизма, наркоманије, интернет и коцкарске зависности, криминала итд.), као и полних настраности (педофилије, порнографије, промискуитета итд.), нежељених трудноћа и медицинских процедура (коришћење хормонских пилула, абортуси итд.) које могу довести до трајног нарушавања здравља и душевног интегритета личности младих и на крају неспособности да на здрав начин формирају брачну заједницу, стекну потомство и очувају породицу.
Поносни смо што смо својим активностима помогли да се заснује више десетина нових бракова, да се роди стотине нових беба, као и да се материјално и саветодавно помогне многима, а посебно вишедетним породицама, да лакше и безбрижније одгајају своју децу. Коме то смета?
У жељи да нашу организацију прикаже као заосталу, архаичну, у нескладу са савременим добом, говорећи о чланку који смо пренели на нашем сајту, ауторка под знаке навода ставља реч „научне“ тврдње о штетности гледања порнографије. Новинар коме је стало до истине истражио би о чему је ту реч, па би тако дошао до научних радова као што је нпр. Brain Structure and Functional Connectivity Associated With Pornography Consumption: The Brain on Porn (Структура мозга и функционална конективност повезане с конзумирањем порнографије: мозак на порнографији), објављеног у престижном научном часопису JAMA Psychiatry, чији су аутори др Симон Кун са Института Макс Планк за људски развој (h индекс 66) и проф. др Јурген Галинат, директор Одељења за психијатрију и психотерапију Универзитетског медицинског центра Хамбург-Епендорф (h индекс 87). Ови еминентни стручњаци за људски мозак у закључцима рада наводе следеће: „Утврдили смо значајну негативну везу између пријављених сати недељног гледања порнографије и запремине сиве масе“, као и „Показано је да учесталост конзумирања порнографије може бити предиктор различитих негативних исхода код људи.“
Штавише, она исмева доказану узрочно-последичну везу између конзумирања порнографије и „вербалног и физичког насиља“. С развојем интернета, порнографија постаје све доступнија, и то деци све млађег узраста. Притом, садржаји постају све насилнији, што заједно доводи до пораста насиља над женама јер мушкарци који конзумирају порнографију пре или касније пожеле да у правом животу ураде исто оно што су видели на екрану. Пример серијског убице Теда Бандија јесте једна крајност, али она данас, нажалост, постаје све чешћа.
Резултати су поражавајући. Мушкарци у тридесетим годинама који нису у стању да имају задовољавајући и здрав сексуални живот са својом женом због гледања порнографије. Тинејџери који иду на терапију због зависности од порнографије. Нама то нимало не делује смешно.
У времену када сви позивају на заштиту жена од насиља, зашто се Ана Лалић смеје тврдњама психолога које смо пренели на сајту, у којима он говори о једном узроку повећаног насиља над женама? Што се нас тиче, насиље над женама такође није нимало смешно, и ниједан узрок тог насиља нећемо олако схватити већ ћемо се и даље трудити да разобличавамо лажи и полуистине које се кроз медије пласирају нашој деци како бисмо на тај начин заштитили наше ћерке, сестре и мајке, а такође обезбедили да оне, заједно с нашим синовима, браћом и мужевима, имају здраве и функционалне породице, и здрав и испуњавајућ супружнички живот.
Ако знамо да деца по закону државе Србије имају право да буду заштићена од штетних садржаја (Кривични закон РС, чл. 185, ст. 1: „Ко малолетнику прода, прикаже или јавним излагањем или на други начин учини доступним текстове, слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине или му прикаже порнографску представу, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци“), зар ми, родитељи, немамо право да заштитимо своју децу?
Ана Лалић, као и многи новинари, жели да изазове сензацију, па пише како „неко нешто жели да забрани“. Напротив, родитељи знају да је данас деци све доступно и да их опасности вребају на сваком кораку тако да само уз отворени разговор и ваљана објашњења можемо заштитити своју децу и омогућити им да животне лекције савладају на што безболнији начин.
Информисање девојака и жена о бројним психо-физичким негативним последицама намерног прекида трудноће – јер свака жена има право да добије све потребне информације пре него што се одлучи за неки захват на свом телу – није исто што и позивање на забрану. Штавише, разлика је огромна. С обзиром на то да је пре неколико дана абортус био централна тема у медијима, нећемо овде дужити о томе већ ћемо упутити на чланак наше сараднице објављен на порталу iFamNews.
Што се тиче нашег става о антибеби пилулама, опет морамо да напоменемо да се и ту искључиво држимо науке и најновијих научних истраживања о штетном утицају продуженог узимања вештачких хормона на женски репродуктивни систем и опште телесно и психичко здравље. Разочараћемо Ану Лалић, али овакав став није резервисан за конзервативне, традиционалне заједнице већ га данас заступају и либерали и феминисткиње. Притом, ми опет не позивамо на „забрану“ тих средстава (неки вештачки хормони имају сврсисходну примену у медицини), већ сматрамо да девојке и жене имају право да буду информисане о позитивним и негативним последицама онога што одлуче да унесу у своје тело, те да на основу тих информација донесу одлуку да ли ће и колико дуго користити та средства.
Срећом живимо у 21. веку, наука све више напредује, па су тако женама за решавање менструалних тегоба и одлагање трудноће доступније и друге методе које немају таква нежељена дејства као хормонски контрацептиви (депресија, суицидне мисли, низак либидо, тромбоза, рак грлића материце, рак дојке…), а све више жена увиђа и пише о томе да је употреба хормонске контрацепције за дуготрајно потискивање менструације „највећи неконтролисани медицински експеримент над женама у историји“. Доступне су нам и сјајне књиге о женском репродуктивном здрављу и о томе да је могуће решити се менструалних тегоба и остварити своје циљеве кад је рађање у питању без употребе синтентичких хормона, у којима се између осталих природних суплемената, препоручује и куркума која има доказана антиинфламаторна, антиканцерогена, антиоксидативна и антивирална својства.
Притом, нико на нашем сајту не преписује терапије, нити лечи друге већ искључиво преносимо чланке лекара, терапеута, едукатора и других стручних лица као у циљу информисања читалаца, како би на основу добијених информација могли да разговарају са својим лекаром о могућностима. Можда ауторка спорног текста није упозната с најновијим медицинским развојем који подразумева интегративни или холистички приступ пацијенту.
О фрази „Моје тело, мој избор“ и начину на који се она тумачи у феминистичким круговима, као и о томе шта она заправо значи, такође се нећемо понављати већ упућујемо читаоце на поменути чланак на порталу iFamNews.
И на крају, зашто би било проблематично да је наше удружење заиста добило средства на јавном конкурсу? Зар немамо права да се пријављујемо за средства, и зар Министарство нема право да процени ком удружењу ће доделити средства за предложени пројекат? Центар за живот окупља на стотине породица и појединаца који деле сличан поглед на свет и сличне вредности. Зар они немају право да добију средства од државе како би финансирали своје активности из области „предуниверзитетског образовања младих“? Зар су те породице мање вредне или мање грађани Србије? Зар су оне мање подобне од других удружења која редовно добијају средства од државе?
У сваком случају, хвала Ани Лалић што је скренула пажњу јавности на наш сајт и повећала нам посећеност и прегледаност. Надамо се да ће захваљујући њој још много младих људи прочитати наше чланке и пронаћи нешто корисно у њима, сагледати шта су праве вредности у животу и препознати опасности које живот носи. А Ани Лалић желимо да убудуће пажљивије чита имена удружења о којима пише уз комплетне податке у АПР-у, да се не би понављале овакве грубе грешке. Потребни су нам добри и истинољубиви новинари, а верујемо да и она може да буде један од њих, те да заиста заслужи награду коју је већ добила.
Коментари на чланак