РУСКИ СИНОД УСВОЈИО ДОКУМЕНТ КОЈИ ШТИТИ ЖИВОТ НЕРОЂЕНИХ БЕБА ОД ЗАЧЕЋА

Са задовољством преносимо вест да је Руска Православна Црква предузела конкретне кораке ка заштити живота нерођене деце. Чланак је пренет с портала Orthochristian.com и дивна је вест у овим данима пред Божић, када славимо рођење нашег Спаситеља.

Редакција портала IFamNews

Свети синод Руске православне цркве састао се 27. децембра у Москви под руководством Његове Светости Патријарха московског Кирила. Између осталих одлука, усвојио је документ „О неприкосновености људског живота од тренутка зачећа“, који ће бити упућен на накнадно одобрење будућем Архијерејском Сабору.

У Синодском извештају се наводи да је документ први пут припремљен 2017. године, а затим достављен на расправу широм Цркве 2019. године. Документ је измењен како би се усвојили достављени коментари, и потом послат међусаветном присуству у мају 2021. године. Документ је затим додатно измењен на основу коментара примљених од јерараха 2021. На крају треба да се преда Архијерејском Сабору (који чине сви јерарси Московске Патријаршије), и који је одлаган неколико година, прво због пандемије, а сада због рата.

Документ, који је јуче усвојио Свети Синод, објавила је прес служба Руске Православне Цркве.

Документ прво излаже библијско учење о томе да живот почиње у материци, о чему сведоче и псалмопојац цар Давид (Пс. 138:13-16), праведни Јов (Јов. 10:8-18), пророк Јеремија ( Јер. 1,4-5), и сусрет Богородице и праведне Јелисавете када је Свети Јован Крститељ од радости поскочио у утроби (Лк. 1,13-15, 41-44).

С обзиром на то да живот почиње у материци, „Црква сведочи… да човек већ у материци има право на живот.” У документу се наводи да је учење Цркве такво од њеног настанка, о чему сведоче и Дидахи (2:2) и други ранохришћански писци.

Дакле, Црква „благосиља све јавне напоре у циљу заштите материнства и порођаја и позива државу да законски подржи заштиту живота и здравља нерођене деце“.

„Црква недвосмислено изједначава добровољни хируршки или медицински абортус са абортусом“, наводи се у документу. Стога је сваки разговор о „праву на абортус“ „неприхватљив“.

За Светог Јована Златоуста абортус је још гори од обичног убиства, истиче се у тексту.

А да би се спречили абортуси, важно је подржати сваку жену током трудноће и после порођаја, „и помоћи јој да испуни свој позив мајке“. Стога, Црква води или подржава центре за кризне трудноће широм Русије и у иностранству.

За превенцију абортуса потребна је и „заштита породице, мајчинства и детињства, као и афирмација у друштву идеала чедности, породичне верности, радости мајчинства и рађања деце“.

За православног хришћанина учествовање у промовисању абортуса „грех је и захтева активно покајање“.

А оне које су већ имале абортус Црква позива да се покају и нађу исцељење кроз молитву и покајање, праћено учешћем у Светим Тајнама.

У случајевима када постоји директна опасност по живот мајке, посебно ако она већ има децу, документ позива на пастирску снисходљивост. Жена која је абортирала у таквим околностима не удаљује се од путира, „већ је причешће условљено њеним испуњавањем личног покајничког молитвеног правила, које одређује свештеник на исповести“.

У међувремену, жена која одбија да абортира упркос ризику по своје здравље и живот „највећи је пример мајчинског жртвовања.”

„Током трудноће, жени је потребна пуна подршка најмилијих, а посебно супруга.”

У документу се такође наглашава да су за убиство, наравно, криви и лекари који раде абортусе. Тако Црква позива државу да гарантује право медицинским радницима да одбију да изврше абортус. Штавише, не би требало ни да препоручују или покушавају да убеде жену да абортира. Уместо тога, требало би да постоји систематска организација саветовалишта против абортуса у здравственим установама.

Даље: „Фетална терапија, која укључује употребу ткива и органа људских ембриона побачених у различитим фазама развоја, у истраживачке сврхе, као и за лечење болести, неприхватљива је.”

У документу се такође наводи да Црква „изјављује да је употреба контрацептива абортивне природе неприхватљива“.

Коначно, пренатална дијагноза је прихватљива када не угрожава живот или физички интегритет нерођеног детета и када је усмерена на лечење у материци. Наравно, када таква дијагноза доведе до абортуса, то је потпуно неприхватљиво.