Једна од мојих ћерки, која има 10 година, има обавезан предмет „Образовање о вредностима“. Када сам видела да има овакав предмет, нисам се много интересовала, али тада нисам имала много избора и нисам била баш у току са галамом која се дигла, купила му књигу и то је то.
Књига је, у ствари, Агенда 2030 која је прилагођена деци. Теме су организоване на основу циљева одрживог развоја (Sustainable Development Goals), развоја и примене SDG прилагођених деци. Предмет, у основи, објашњава деци да морате бити добар грађанин, не малтретирати људе, бринути о планети и слично. Гледано споља нисмо могли да видимо никакву лошу страну, али истина је да, у стварности, предмет Образовање о вредностима подразумева да се деца морају обучавати о вредностима о којима одлучује држава.
А то је – недопустиво. Као родитељи не смемо да пристанемо на то да држава буде та која одређује систем вредности без одобрења родитеља.
Пре месец дана девојчица је престала да иде на часове. Сада је време да објаснимо школи и због чега.
Агенда 2030 је вук у јагњећој кожи, то је горак отров са премазом са укусом јагоде. И цео свет га је прогутао. Не поричем да нема добрих ствари, наравно, али то је покривање суштине: борба против сиромаштва, вода за пиће за све итд.
Ако ја, као мајка, тиме што не обележавам своју ћерку одвајањем од групе, не конфронтирам се са школом, не дајем мишљење, ћутим и прогутам ту књигу чија је главна осовина SDG, моја ћерка ће претпостављати да су SDG добра ствар, нешто што треба научити и усвојити. Тиме гутате идеологију коју намећу државе које настоје да успоставе Нови светски поредак који се обрачунава са хришћанском културом. Тако јесте. А ако објасним кћерки да мора да иде на час да се не би издвајала, ја сам недоследна и учим је да буде кукавица и да је боље да своја уверења прећуткује.
Време је за храброст, за деловање, за чврст став. Време је да се едукујемо како да идемо против струје, без обзира на цену.