Одлука пољске владе да се повуче из Истанбулске конвенције може отворити полемику и детаљније разматрање земаља Европе да и оне преиспитају своје одлуке. То би значило и враћање пуног поштовања националних идентитета, као и друштва заснованог на људском достојанству и природној породици.
У недељу, 26.јула, Европска унија и Савет Европе изразили су своју забринутост због одлуке пољске владе да повуче свој потпис са Истанбулске конвенције, међународног уговора који подржава Савет Европе, а који је у великој мери регулише борбу „против насиља над женама”. Овај уговор у исто време садржи више поглавља у вези са „родном идеологијом”. Као што је „Савез за одбрану слободе” навео, Истанбулска конвенција занемарује слободу вероисповести, родитељска права и национални суверенитет.
Као што се могло и претпоставити, Савет Европе се „узнемирио” због овакве одлуке пољске владе. Павел Парфенјев, сарадник нашег портала из Русије, пре неколико дана је написао да је пољски министар правде, Збигњев Зиобро покренуо формални правни поступак повлачења Пољске из Уговора. Генерални секретар Савета Европе, Марија Пејчиновић-Бурић, је као реакцију на потез министра, упутила апел Пољској да остане у чланству. И по први пут након установљења Конвенције 2011, Генерални секретар је дао изјаву „да ако има икаквих нејасних тумачења и/или неразумевања текста Конвенције, спреман је да их разјасни током конструктивног дијалога… ” (изјава у целини). При том је јасно навео да сматра да је било какво противљење Истанбулској конвенцији могло настати само због „погрешног тумачења и неразумевања”. Савет Европе је мишљења да је „једини циљ Конвенције заштита жена и борба против насиља над женама, као и породичног насиља.”
Са друге стране, неспорно је да текст Конвенције упућује на шири садржај од супротстављања насиљу над женама. Родна идеологија је кључна компонента Конвенције. Због овога и других елемената Конвенције, више земаља Савета Европе нису ни желеле да је потпишу. Одлучиле су да је одбаце или повуку из ње, међу њима су Пољска, Мађарска, Словачка и Бугарска. У исто време, Турска размишља да се повуче, Русија је никада није ни потписала, а многе државе (Молдавија, Лихтенштајн, Летонија, Чешка, Азербејџан, Јерменија, Велика Британија) је никада нису ратификовале (Србија је ратификовала Конвенцију 31.октобра 2013., прим.ур.срб). Политичке вође Социјалиста (Iratxe Garcia Perez) и Либерала (Dacian Ciolos), које су у Европском Парламенту познати као промотери родне и LGBTQI+ идеологије, противе се оваквој одлуци Пољске. Њихове реакције јасно показују основан разлог за бригу због опасности садржаних у Конвенцији.
Право је време, следећи изјаве Генералног секретара Савета Европе, да се изврше незнатне промене у тексту Конвенције и да се избришу сви двосмислени параграфи, како би текст Конвеције био враћен на курс зацртан 2011, да циљ Конвенције буде борба против насиља над женама, а не урушавање друштава заснованих на људском достојанству и поштовању природне породице.