Дана 8. априла 2022. године, у Окружном суду Варшава-Праг почело је суђење Јустини Виджинској, активисткињи која промовише универзални приступ абортусу и која је доставила таблете за абортус жени која је жртва насиља у породици. Окривљеној прети казна до три године затвора. Случај изазива бурне емоције због своје природе, а Институт Ordo Iuris се укључио у рад као друштвена организација.
iFamNews Пољска разговара са адвокатом Јакубом Слоњиовским из Института Ordo Iuris.
Да ли се осећате увређено када вас активисти за абортус називају „феталним браниоцем“?
Не вређам се на то. Фетус је људско биће у раним фазама развоја.
За шта је оптужена госпођа Јустина Виджинска?
Јустина Виджинска оптужена је за кривично дело из члана 152, став 2 Кривичног закона. Ова одредба предвиђа казну до три године затвора за помагање или навођење трудне жене да прекине трудноћу што представља кршење Закона. Она се терети и да је извршила дело из члана 124 Закона о фармацеутским производима за које је одређена казна затвора до две године. Ова одредба инкриминише стављање у промет или држање лека у промету без дозволе за стављање у промет.
Према речима Јустине Виджинске, жена која је од ње примила абортивне пилуле претходно је замолила феминистичку организацију да јој помогне да изврши абортус јер је због пандемије и ограничења у прекограничном саобраћају имала проблема да наручи таблете путем интернета. Госпођа Виджинска је била веома забринута због случаја јер је породична ситуација у којој је жена требало да се нађе слична њеној личној причи. Притом тврди да су средства за абортус која је набавила била за њене сопствене потребе.
Још се не зна какав ће тачно став одбрана заузети, али је могуће да им циљ бити да убеде суд да буде веома благ или да чак одустане од казне. Ово ће, између осталог, зависити и од других ствари: од тога како суд процени степен кривице окривљене и степен друштвене штетности њеног дела.
Окривљена је тврдила да је деловала под утицајем емоција и саосећања, а њен циљ није био да жена којој је помагала изазове спонтани побачај – већ је желела да јој обезбеди избор, мир и контролу над својом судбином, као и осећај сигурности. Стога је припремила коверту са абортивним пилулама, али је није послала лично – њен син је коверту однео до пакетомата, не знајући шта је унутра и коме је упућена.
Будући да се сведоци нису појавили на суду, рочиште је одложено за 14. јул 2022. године.
На који начин Институт Ordo Iuris учествује у поступку?
Члан 90 Законика о кривичном поступку предвиђа да друштвена организација може учествовати у судском поступку ако постоји потреба за заштитом друштвеног интереса или индивидуалног интереса обухваћеног статутарним пословима организације, а посебно заштитом људских слобода и права. Институт је исказао спремност да се укључи у поступак на основу тога што је промоција људских права, укључујући и право на живот од зачећа, део његових статутарних циљева.
Која овлашћења има друштвена организација као учесник у поступку?
Друштвена организација није странка у поступку – није тужилац или бранилац, није јавни тужилац или приватни тужилац и не стаје на страну помоћног тужиоца.
Друштвена организација има могућност да присуствује расправама, говори и подноси писмене изјаве, а може говорити и у завршним речима на крају поступка. Она не може да захтева доказе нити да поставља питања сведоцима или странкама – али може да тражи од Суда да размотри постављање конкретног питања сведоку или прихватање доказа.
Тако су изјаве које се појављују у медијима, попут оне да је Ordo Iuris „квазитужилац”, потпуно неовлашћене. Нетачно је да – како тврде активисти организације Abortion Dream Team – Институт Ordo Iuris заступа оштећену страну, тврдећи да је та оштећена страна „фетус“. Такође је нетачно да Ordo Iuris на суђењу заступа оца детета чија је мајка узела абортивне супстанце од Јустине Виджинске. Он није странка у овом поступку јер се није појавио као алтернативни тужилац пре почетка суђења. Он би тада могао да узме адвоката и да користи права странке у парници, као што је право да подноси захтеве за доказе и поставља питања сведоцима. Наша улога је веома различита – ми не заступамо ни жртву, нити било коју другу страну у овом поступку. Кривични поступци имају одређене циљеве – не само спровођење правде, већ и индивидуалну и генералну превенцију – и то је оно што имамо у виду када у њима учествујемо. Институт Ordo Iuris жели да буде заговорник права на живот нерођеног детета, који је, између осталог, заштићен пољским законом. Управо на тај начин је кривично дело помагање у абортусу извршено у супротности са законским основама, за шта је оптужена Јустина Виджинска.
Којим друштвеним организацијама је дозвољено да учествују у поступку?
Осим Института Ordo Iuris, ниједна организација се није пријавила. Рочишту је присуствовао представник Хелсиншке фондације за људска права, који је суду изнео мишљење у својству пријатеља суда (amicus curiae).
Заступници Јустине Виджинске оштро су се противили учешћу Института Ordo Iuris у судском поступку. Њима је нејасно и недокучиво који то друштвени или индивидуални интерес желимо да заштитимо учешћем у поступку. Наш захтев је био прилично уопштен јер, будући да немамо статус странке у поступку, не познајемо детаљан ток поступка и немамо увид у списе, нисмо имали могућности да формулишемо детаљно образложење. У судници сам могао да усмено разјасним питање, одговорим на ове наводе и убедим суд да дозволи Институту да учествује у поступку.
Међу присутнима у публици биле су и представница организације Адвокати за абортус, неформалне „групе правница које подржавају право на абортус као остваривање људских права“.
Јустина Виджинска била је једна од особа које су се појавиле на чувеној насловници часописа Wysoki Obcasy – Abortion is OK. Организација Abortion Dream Team удружила се са организацијом Women on Web која је специјализована за дистрибуцију ресурса за медикаментозни абортус.
Да ли пољски закон има начина да ограничи деловање организације Women on Web? Таблете за абортус наручују девојке а да им нико пре тога није узео анамнезу, те узимање абортивних пилула може довести до смрти не само нерођеног детета већ и његове мајке.
Овај проблем с правне стране има неколико димензија. Кривични законик инкриминише помагање у извршењу абортуса супротно Закону. Закон о фармацеутским производима у члану 124 наводи да је кажњиво стављање у промет или држање лека у промету без дозволе за стављање у промет. Регулисан је промет лекова, као и пословање на фармацеутском тржишту. На крају крајева, не може свако да отвори апотеку или веледрогерију, а њихова продаја у обичним продавницама је легална само у врло ограниченој мери (на пример, кад је реч о лековима против болова). Дакле, низ кривичноправних одредаба садржаних у Закону о фармацеутским производима, а не само поменути члан 124, санкционише непоштовање правила која регулишу маркетинг и дистрибуцију фармацеутских производа.
Поред тога, професије лекара, медицинске сестре и бабице строго су регулисане законом. Ефикасност ових правила обезбеђена је и санкцијама – прекршаје, између осталих, врше и лица која пружају здравствене услуге без потребне дозволе за обављање делатности.
Стога се јавља низ недоумица у вези са активностима организације Women on Web: особе у тој организацији препоручују узимање абортивних пилула, саветују жене како да их користе, обавештавају их о могућим ризицима и опасностима у вези с тим, нуде помоћ путем телефона и интернета“ током хемијског абортуса (активисти организације Abortion Dream Team себе називају „дулама за абортус“). Активисткиња организације Abortion Dream Team госпођа Бронијарчик, у интервјуу је говорила о томе како им жене које ураде хемијски абортус шаљу слике абортиране бебе како би се увериле да је абортус успешан…
Наведене радње стога могу представљати кршење закона у ове три области: кривично право, фармацеутско право и закон којим се уређују професије лекара, медицинске сестре, бабице.
Што се тиче праксе познате као абортивни туризам, није ми познато да је било ко осуђиван за организовање или учешће у њој. То не значи да те ствари не постоје. Институт Ordo Iuris обавестио је тужилаштво у вези са откривањем таквих информација. Упркос чињеници да се активисти за абортус јавно хвале да помажу у абортусу, наводећи хиљаде случајева годишње, органи за спровођење закона остали су пасивни. Да ли помагање у прекиду трудноће у виду абортивног туризма представља забрањену радњу из члана 152, става 2 Кривичног закона? Контроверза потиче из чињенице да је абортус легалан у државама у које те жене одлазе да би га обавиле. Међутим, на пример, проф. Анджеј Зол у коментару на члан 152, став 2 Кривичног законика наводи да је кривично дело наговарања или помагања абортуса у супротности са законом чин sui generis, а не учешће у абортусу, те се на тај начин остварују елементи забрањеног чина, без обзира да ли је сам абортус обављен у Пољској или у земљи у којој то дело није забрањено.
Правна расправа о наведеним темама се стога никако не може сматрати затвореном.