ОНИ ЋЕ ИЋИ ДО КРАЈА

„ГЕЈ ФРЕНДЛИ“ ВЛАДА СРБИЈЕ                  

Влада Србије је (из поузданих извора то сазнајемо) усвојила предлоге закона о „родној равноправности“ (иако је  појам „рода“ – џендера – уставно недопустив у правном систему Србије), али и оног, тобож против дискриминације, којим ће сви који се успротиве наметању политичког хомосексуализма бити сурово гоњени. Остаје само да поздраве и предлог закона о „истополним заједницама“, и да се то све пошаље на усвајање у, суштински једнопартијску, Скупштину Србије. (Иначе, министар за породицу, Ратко Дмитровић, није поднео оставку тим поводом; изгледа да му то, упркос „конзервативним“ ставовима, не пада на памет).

Нови комунизам се у Србији, као и свуда, зове политички хомосексуализам.                

Шта све ово значи?

НОРМАЛНОСТ И МОРАЛНОСТ  

Својевремено је, у часопису „Нова српска политичка мисао“, Петар Анђелковић забележио: „Нормалност, као што проистиче из њеног значења, јесте нешто што је норма. Стандарди су засновани на нормама, у шта спадају и друштвене норме из којих следе друштвени стандарди. Тако су за људски организам здравље и физичка целовитост норме. Болести и разни хендикепи нису норме. Особа која се роди или остане без једног, или више удова нпр, нема нормалан телесни склоп; тј. има хендикеп. Њено телесно стање хендикепа је ненормално, из чега не следи да је она, као особа ненормална (у пежоративном смислу). Норма је нешто што важи у већини случајева. Хомосексуалност, за разлику од горенаведених физичких одступања од нормале, није стање, већ облик понашања. Понашање са собом повлачи етичке последице унутар друштва, нарочито када то понашање претендује ка јавној демонстрацији. Тако нудизам, иако није облик сексуалности, јесте склоност и облик понашања, који се толерише као приватна ствар. Манифестација нудизма на јавним просторима има етичку последицу јавног згражавања, јер крши етичке норме пристојности.

 Дакле, човек може бити нудиста у свом стану, или на плажи за то намењеној, али, ако го изађе на улицу, дочекаће га јавно згражавање.             

ЛИЧНА ПРАВА  И ЈАВНОСТ

Кад је у питању хомосексуализација друштва, Анђелковић је јасан: „Маргинални облици понашања су мањински (у овом случају сексуални), њихове склоности нису норме и стога су ненормалне, ма колико се њихов его вређао на ту констатацију. То наравно, не значи да је геј особа, као личност, ненормална само зато што је геј. Упркос томе, практиковање нестандардних и ненормалних склоности је лично право и слобода, коју нико нема право да оспорава (уколико се одвија добровољно између пунолетних лица). Поред норми, такође имамо друштвене конвенције, које произилазе из система вредности, појмова увиђавности, као и обичајног морала. Тако се очекује од појединаца да физиолошке потребе обављају у одређеним просторијама, не на улицама или трговима. Такође, очекује се да људи на јавним местима буду обучени, не голи; као и да полне односе држе као део интиме.“

Јавни морал подразумева извесну норму које се морамо држати. Он је повезан са системом вредности једног друштва.

СИСТЕМ ВРЕДНОСТИ И РУШЕЊЕ СИСТЕМА

Систем вредности, каже Анђелковић, одређује разлику између пожељног и непожељног, између добра и зла: „Геј активисти нападају систем вредности и обичајни морал самог друштва као неморалан. Другим речима, они оспоравају оквир унутар којег се одређује шта је добро или лоше, пожељно или непожељно; као лош и непожељан. Пежоративне етикете попут „патријархалног морала“ и „конзервативних вредности“, указују да геј активисти желе да мењају комплетан систем вредности већинског друштва, намећући свој као једини исправан, проглашавајући то за своје право. Сматрајући традиционалан морал неморалним, они самим тим пресуђују њему путем сопственог схватања морала, истовремено одричући право традиционалном моралу на постојање.

Оно што је смешно овде је чињеница да уколико неко има традиционалан систем вредности, тај неко нема ниједан разлог да прихвати онај систем вредности, на који се позивају геј активисти. Наиме, уколико геј активисти себи узимају за право да оспоравају традиционални морал, исто тако следбеници традиционалног морала могу да дају себи за право да оспоравају систем вредности геј активиста. Сваки дијалог или компромис око моралних питања и схватања права је овде немогућ, јер дијалози око вредности морају да се воде унутар неког система вредности. Проблем је што се овде оспоравају сами системи вредности, као оквири унутар којих се суди.“

Кад сруше морални поредак друштва, ЛГБТ јуришници иду даље. Они хоће хомосексуализацију друштва. И о томе треба рећи неколико речи.  

ШТА НАС ЧЕКА ПОСЛЕ РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ?

Позната српска новинарка, Мара Кнежевић – Керн, објавила је, још 2014. године, текст у коме нас подсећа каква ће бити наша „радикална“ будућност ако се лудило не заустави на време: „Док нам организатори и финансијери корпоративног политичког пројекта „Геј је ОК“ шаљу дирљиве поруке о угроженој врсти, гуруи покрета отворено заговарају насиље, упућујући застрашујуће поруке „хетеро свињама“. О намерама ментално поремећених самозваних представника геј популације сведочи чланак извесног Мајкла Свифта, објављен 1987. у часопису Геј комјунити њуз (The Homosexual manifesto, нап.ур.срб), у којем износи стратегију за коначни обрачун са родитељима, породицом, децом: „Содомисаћемо ваше синове… заводићемо их у вашим школама, у вашим студентским домовима,  гимназијама, свлачионицама, спортским салама, на скуповима, у омладинским групама, биоскопским тоалетима,  у војним центрима, на паркинзима, у  мушким клубовима… Сви закони који бране хомосексуалне активности биће укинути. Уместо тога, увешћемо законске мере које воде ка практиковању љубави међу мушкарцима… Ако се усудите да нас називате погрдним именима, ми ћемо вас избости и оскрнавити ваша мртва тела…“

Неко ће рећи – па овај Свифт је умоболник, нико од ЛГБТ активиста то не подржава. Да ли баш нико у Србији не подржава Свифтове идеје, то не можемо поуздано знати; али знамо да су се Лењинови бољшевици својевремено представљали као борци против недемократског царизма, и звали се Руска социјалдемократска радничка партија. Кад је револуција победила у Русији, Русија је нестала – претворила се у СССР, а за време комунизма побијено је, по званичним подацима, преко двеста хиљада свештених и монашких лица у земљи која је, до 1917, била хришћанска.  Лењинови имитатори у Краљевини СХС, Комунистичка партија Југославије, дошли су на власт 1944. и починили шта су починили – од масовних убистава после Другог светског рата, преко Голог отока, до прогона сваке слободне мисли. Иначе, пре рата, и они су за себе тврдили да се боре за „демократију“ и „радничка права“.

Тако је то са револуцијама.

ЈОШ МАЛО РАДИКАЛИЗМА

Мара Кнежевић – Керн наставља: „Ментално обогаљени Мајкл проклиње породицу, претећи да ће „то легло лажи, издаје, медиокритета, хипокризије и насиља“ бити укинуто. „Породица, која гуши машту и ограничава слободну вољу, мора бити уништена.  Перфектни дечаци биће осмишљени и одгајани у генетичкој лабораторији. Они ће бити укључени у програм за друштвено подешавање под контролом и према инструкцијама хомосексуалаца. Све цркве које нас осуђују биће затворене… Писаћемо нову историју… Тресите се од страха хетеро-свиње кад се појавимо пред вама без маски.“ Елита је рођена!“

Елита Новог светског поретка, наравно. Поретка луциферијанских мегакапиталиста, чији је циљ да човечанство „ресетује“ у ново робље. И да би показали како владају уместо Бога, они намећу своје „ресетоване“ системе „вредности“. Ако ме разумете.

ШТА ИМ ЈЕ ЦИЉ?

Мара Кнежевић – Керн је истакла: „О искораку жртве на позицију џелата сведочи изјава заступника интереса геј популације Џефа Левија  из  1987: „Наш циљ није само право на приватност и заштиту од прогона; ми желимо да друштво прихвати наш стил живота и да нам омогући пропагандно деловање на децу  − бар у истој мери у којој се педагошки промовишу класичне породичне вредности.“ И тако се већ 1992. у амерички школски програм уводе књиге Деца дуге, Хедер има две маме, Зашто Глорија иде на геј параду.

 Према стратегији из хомосексуалне агенде, после препарирања мозгова кроз образовни систем и медије, из  фазе самосажаљења прелази се у офанзиву. Хомосексуални активиста и порнограф, Клинтон Фејн, сасвим озбиљно поручује да би „склоност ка хомофобији, чак и без икаквих активности, морала бити проглашена за криминални акт, уз све правне  консеквенце“, док Вернон Вол излази у јавност са монтипајтоновском изјавом: „Чак и прихватање хомосексуалности може се сматрати  врстом хомофобије, с обзиром да такав приступ сугерише да у томе има нешто што треба прихватити.““

 И у Србији су либерално глобалистички бојовници тоталитаризма из фазе „јадни, нежни, гоњени зечићи“ прешли у фазу гонитеља. Закон о забрани слободе говора (тобож, о „забрани дискриминације“), који је недавно усвојен „на Влади“, јесте почетак великог прогона нормалне и моралне Србије.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Али, јуришници глобализма, звани „људскоправаши“, нису очекивали оволики отпор. Мислили су да у оквиру корона наратива и „доктрине шока“ ( Наоми Клајн ) кроз једнопартијску скупштину провуку шта хоће. Показало се да не иде, и да неће моћи да прође тако лако. Отпор је пружен. И док год тај, духовни, морални, уставни, ако хоћете (јер Устав Србије брани природну породицу) отпор траје, нисмо поражени. Остаје само не предавати се, и не мислити да је крај.

Тамо где је породица, и где су они који је бране, тамо је увек нови почетак.