У последње време, многе организације за доделу награда које воде левичари почеле су да уводе дрске квоте у погледу расе, етничке припадности, пола и сексуалне оријентације како би заобишли појам заслуга и уместо тога наградили неквалификоване особе. На пример, у супротности с америчким законом, Академија филмске уметности и науке, која сваке године додељује Оскаре, недавно је увела строге идентитетске квоте које филмови морају да испуне да би уопште били разматрани за награду за најбољи филм.
Међутим, једна истакнута институција одлучила је да се храбро издвоји из гомиле и сматра да ће заслуге и даље бити важан критеријум када буде додељивала награде — реч је о Шведској краљевској академији наука, која додељује Нобелове награде за хемију, физику и економију. Горан Хансон, шеф Шведске краљевске академије наука, у интервјуу за агенцију Франс прес изјавио је: „Одлучили смо да нећемо имати квоте за пол или етничку припадност. Желимо да сваки лауреат буде прихваћен… зато што је дошао до најважнијег открића, а не због пола или етничке припадности.” Касније у интервјуу поновио је посвећеност Комитета заслугама: „На крају ћемо дати награду онима који се сматрају највреднијим, онима који су дали најважнији допринос.“
Хансон је навео да је Комитет расправљао о успостављању квота за жене, али је на крају одлучио против тога јер би такав поступак омаловажио вредност Нобелове награде. Заиста, да је Комитет одлучио да примени квоте засноване на полу, „бојимо се да би се сматрало да су ти лауреати добили награду зато што су жене, а не зато што су најбољи“.
Важно је што је Хансен додао да је ослањање искључиво на критеријум заслуга „у складу с духом тестамента Алфреда Нобела“. У свом тестаменту Нобел је основао престижне награде које носе његово име и поставио заслуге као мерило за добијање тих награда.
Требало би да поздравимо Шведску краљевску академију наука и Горана Хансена због тога што су се снажно супротставили утицају радикалних левичара који покушавају да ставе идентитет испред заслуга. Надајмо се да ће овај потез подстаћи и друге институције широм света да се такође посвете чувању достигнућа као јединог стандарда који се користи приликом процењивања особа и организација.
Коментари на чланак