Иако је и раније било контроверзи, од када су Бараку Обами доделили Нобелову награду, више ме не занима ко је све добија. Не пратим. Она за мене више не представља никакву вредност. Знао сам да то није више она вредна награда коју је некада добио Иво Андрић за роман „На Дрини Ћуприја”, без обзира што су у питању различите категорије. Једноставно ту више не станују критеријуми квалитета, истине и вредности које померају читав свет на боље. Црв релативности, корупције и медијске манипулације преузео је тас на ваги.
Због управо донешених нових правила о додели Оскара од 2024, почињем са применог истог правила и за филмове. Не занимају ме ни кандидати, ни добитници награда. Шта више, номинације за Оскара биће разлог да те филмове избегавам у широком луку.
Шта се догодило? Поучени лошим примером Британског филмског института из 2019, Америчка академија филмске уметности и науке, која додељује награду „Оскар” за различите категорије из области филмске уметности и филмских достигнућа, увела је четири критеријума, од којих ће свака продуцентска кућа морати да испуни барем два да би уопште била узета у обзир да буде кандидат за добијање награде:
Прво правило: једна од главних улога или неколико важнијих споредних улога мора да припадне мањинској расној или етничкој групи које постоје у САД или алтернативно да 30 одсто глумаца у мање битним улогама у филму морају бити жене, припадници мањинске расне – етничке групе или ЛГБТ особе. Још једна алтернатива овој је да сценарио буде на тему тих истих расних или етничких група или, наравно, на ЛГБТ тему.
Друго правило: На снимању филма, једна од водећих особа мора да буде жена или припадник мањинске расне – етничке групе или ЛГБТ особа или особа са сметњама у развоју.
Треће правило: И технички посао у вези са снимањем филма, мора да задовољи исте критеријуме: 30 одсто запослених на снимању филма морају бити жене или припадници мањинске расне – етничке групе или ЛГБТ особе или особа са сметњама у развоју.
Четврто правило: исти услови за запослене на пословима дистрибуције, маркетинга и односа са јавношћу снимљеног филма примењених у правилу број три.
Очигледно је да степен идеолошке колонизације човечанства расте из дана у дан. Ономе коме је циљ да човек постане све оно што није се много жури.
Ипак, алтернативе увек постоје. Док је год слободних људи који мисле својом главом и цене дар слободе који су добили својим рођењем под капом Небеском, снимаће се и филмови који неће спутавати људску креативност и дарове. Напротив. Снимаће се да послуже људима на добро, као поука, као савремени израз за достигнућем вечних вредности ка којима човечанство тежи.
Не сумњам да ћемо и од 2024. гледати добре филмове који неће бити кандидати за Оскара, као што је филм НЕПЛАНИРАНО.
Коментари на чланак