Кроз стотину година људи ће се осврнути на 2022. годину и смејати се наглас. Рећи ће: „Јесу ли тада заиста веровали да биолошки мушкарац може постати жена?“ С неверицом ће цитирати оно што је Мет Волш написао у књизи Црква кукавица из 2020:
Али како су академска заједница и Холивуд у културни крвоток увели ирационално, антинаучно и сујеверно веровање у ‘трансродност’, појединачни Американци, осећајући све већи притисак вршњака, брзо су заборавили оно што знају о основној људској биологији и навелико усвојили прогресивну родну теорију. Сада отприлике половина свих Американаца верује да мушкарац може постати жена чак и ако је рођен с пенисом.
Од освита историје, људи су били слободни да лично верују у шта год желе, и људи су веровали у свакојаке нереалне ствари. Неки су лажно веровали да су Исус Христ. Неки су лажно веровали да су председник Америке или позната историјска личност попут Наполеона или Вашингтона. Неки су лажно веровали да су моржеви. А неки су лажно веровали да су супротног пола. Али оно што се променило у првој половини 21. века јесте то што су многи на Западу почели да заиста афирмишу ове људе у њиховим нереалним идејама.
Заиста, веровати да биолошки мушкарац стварно може да „постане“ жена противно је науци, здравом разуму и хиљадама година људског искуства, а да не спомињемо начела скоро свих религија на свету. Свака ћелија биолошког мушкарца има пар XY хромозома који означавају мушкарца. Мушкарци су генерално јачи, бржи и крупнији од жена; предност мушкараца у спорту креће се од 10% до преко 50% у зависности од спорта, због чега су на Олимпијским играма такмичари раздвојени према полу. Примера ради, најбоља пливачица у дисциплини 100 метара слободним стилом на Олимпијским играма у Токију 2021. била би тек на 55. месту да се такмичила против мушкараца. Такође, једна од првих ствари које приметимо код неке особе јесте да ли је то мушкарац или жена; чак и врло мала деца могу то да ураде. Као што Мет Волш пише:
Током већег дела људске историје, подразумевало се да је статус особе као ‘мушкарца’ или ‘жене’ био чисто биолошки и одређен његовим или њеним полом на рођењу. Нико није имао појма о ‘родном спектру’ или ‘родној флуидности’. Увек је било женствених мушкараца и мужевних жена, али никада се није помишљало на могућност да би женствени мушкарац заиста могао бити жена, а да би мушкобањаста жена заиста могла да буде мушкарац.
Шта је навело људе да одбаце истину због нереалности? Релативизам. Наше елите, које доминирају „културним висинама“ нашег друштва, потпуно су усвојиле релативизам, тј. идеју да не постоји објективна истина, већ да је „истина“ оно што ми желимо да буде. У свету релативизма, чак ни објективна физичка стварност не може стати на пут ономе што човек жели да буде истина, а наука и разум могу да иду дођавола. А ако се не слажете с тим да особа може да промени непроменљиве ствари, на вас ће се извршити притисак, а понекад чак и сила како би вас ућуткали да се не би чуло како протестујете и говорите истину. Као што отац Џералд Мареј пише у књизи Смиривање олује:
[Релативизам је] довео до основне тврдње да се модерно размишљање на толико начина одражава, односно да је свет онакав какав год ја желим да буде, а ја могу и користићу силу да то учиним, јер једини разлог што он није онакав какав ја желим да буде јесте што неки зли противници спречавају мене и моје пријатеље да то постигнемо. И то је у суштини оно што данас имамо у освешћеном покрету ‘културе отказивања.’
Дакле, у свету релативизма, чак ни физичка стварност тела не може дефинисати истину. Дакле, ако биолошки мушкарац жели да његова „истина“ буде то да је он женско, онда је он заиста женско, без обзира на то што има мушко тело. Заједно са овим долази и веровање да је пол само „додељен“ на рођењу, а не да је конкретна реалност. А ако се не слажете са овим изјавама, ви сте фанатик који мора бити отказан.
Кроз сто година, наши потомци осврнуће се на прву половину 21. века и биће запањени што је толико људи заиста веровало да биолошки мушкарац „стварно“ може да постане жена ако тако каже. Питаће се како је могуће да смо мислили да можемо да измислимо сопствену „истину“ која се супротставља стварности, разуму, природном закону и здравом разуму, а да не спомињемо верска учења главних светских религија, и потом да наведемо друге људе да пристану на ту представу. Сто година није тако далеко; треба сада да започнемо процес враћања стварности и истини. Наши потомци рачунају на нас.
Коментари на чланак