Роберт Вoлдингер (САД, 1951) један је од психијатара и професора Универзитета Харвард који су спровели студију која показује да „када се повежемо (с други особама), у стању смо да радимо невероватне ствари”. Не само да се Волдингер слаже с лајтмотивом иницијативе, већ га и даље развија на основу харвардске студије о срећи чији је био директор. Харвардска студија о развоју одраслих наводи да су „односи с другим људима један од кључева среће“.
Истраживање није узело у обзир спољне факторе као што су новац или друштвени статус. Штавише, Вoлдингер је подсетио да су у истраживању из 2007. године миленијалци „повезали срећу с новцем и славом, између осталог”. Они то раде, наставио је професор, „јер су то поруке које им друштво шаље”. Било кроз рекламе, филмове, серије, медије или примере унутар саме компаније. Да бисмо водили рачуна о нашим односима, не би требало улагати велики напор, одлични резултати се могу постићи с много малих дневних радњи које, сматра Роберт Вoлдингер, треба да буду засноване на ова четири стуба.
- Пријатељства: Волдингер, који је и коаутор књиге Добар живот написане на основе ове студије, верује да пријатељи пружају емоционалну подршку и да су нам подршка у стресним ситуацијама. Због тога он инсистира на важности „свакодневне бриге о односима“.
- Останите активни: Активност нам помаже да одржимо и проширимо личне односе, подиже нам самопоштовање и помаже нам да пронађемо сврху у животу.
- Поверење и сигурност: За срећу је такође веома важно да се не претварамо да смо нека друга личност и да се осећамо сигурно у личним односима.
- Промена: као појединци, сви смо подложни промени. Када прихватимо да је то неумитно подједнако кад је наша личност у питању, и кад је реч о личним односима с другима, то ће нам помоћи да будемо срећнији.
На крају, ова четири стуба нас враћају на почетни закључак на коме се све заснива: личне везе су покретач среће. Према овом психијатру и професору, они нам „помажу да смањимо стрес” у свакодневном животу. С друге стране, „када људи немају везе, када су сами или немају с ким да разговарају, остају у том стању стреса” и то изазива праве друштвене потресе који дугорочно и са умножавањем несрећних и усамљених људи доводе до ерозије и слабљења друштвене и друштвене кохезије, до краја супсидијарности и раста етатизма.
Значај личних односа откривен је и на радном месту. Студија наводи да 30% запослених има свог најбољег пријатеља на послу и, супротно ономе што би се могло помислити о могућим сметњама које би то могло да створи, ове особе раде боље јер имају већу посвећеност послу од других.
На крају, Волдингер нас подсећа да потрага за срећом не може бити јединствени циљ, већ спој малих ствари, малих тренутака. Амерички психијатар, који је до сада учествовао у једном од најгледанијих ТЕД разговора с 40 милиона прегледа, каже да је „срећа збир малих тренутака радости, као што је разговор с пријатељем или тренутак када угледамо цвет”.
Коментари на чланак