Тврдио сам, и тврдим, да је мој текст:
1. Имао за циљ да обавести наше грађане о најопаснијим аспектима идеологије „родне“ равноправности (НЕ РАВНОПРАВНОСТИ ПОЛОВА, која је одавно озакоњена и усвојена у нашем законодавству; „родна“ равноправност и равноправност полова уопште нису исто );
2. Указао на природу „џендер идеологије“, која је тоталитарна онако како је некад била тоталитарна комунистичка идеологија;
3. Доказао да је природна породица, чију су дефиницију и апологију дали амерички стручњаци Карлсон и Меру, једина основа здравог друштва које хоће да опстане и да се репродукује;
4. Упутио на књигу професора др Слободана Антонића, „Искушења радикалног феминизма“, у којој је он показао научну незаснованост џендер теорије Џудит Батлер и сличних, која истиче да суштински нема биолошког пола, него постоји друштвено конструисани „род“. Користио сам, у свом тексту „У одбрану природне породице“, поред Антонићеве књиге, и друге научне радове, попут „Теорије књижевности“ Џонатана Калера.
5. Објаснио читаоцима да је, на основу члана 35, предлога Закона о родној равноправности један од главних циљева активиста политичког хомосексуализма и заступника идеологије „родне равноправности“, улазак у школски систем Србије и уплив на најмлађе нараштаје. Показао сам, такође, како је активизам НВО политичких хомосексуалаца „Инцест траума центра“, својевремено имао за циљ да продре у школе Србије, што сам, скупа са другим угледним српским интелектуалцима, настојао да спречим, и што је, на крају крајева, успело.
6. Указао на законске основе одбране наше деце од џендер идеологије и политичког хомосексуализма. Цитирам завршни део свог текста због кога сам тужен од НВО „Да се зна“:
Родитељи имају право да подижу своју децу и да их штите од тоталитарних уплива и лажних идеологија. Зато кључна светска и домаћа правна документа на то подсећају:
1. Универзална декларација о људским правима УН, члан 26, став 3 – Родитељи имају првенствено право да бирају врсту образовања за своју децу.
2. Устав Републике Србије, члан 43, став 5 – Родитељи и законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима. Устав Републике Србије, члан 64, став 1 – Деца уживају људска правапримерено свом узрасту и душевној зрелости.
3. Устав Републике Србије, члан 64, став 3 – Деца су заштићена од психичког, физичког, економског и сваког другог искоришћавања или злоупотребљавања.
4. Устав Републике Србије, члан 65, став 1 – Родитељи имају право и дужност да издржавају, васпитавају и образују своју децу, и у томе су равноправни.
5. Кривични закон Републике Србије, члан 185, став 1 – Ко малолетнику прода, прикаже или јавним излагањем или на други начин учини доступним текстове, слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине или му прикаже порнографску представу, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
6. Међународни пакт о грађанским и политичким правима, члан 18, став 4 – Државе уговорнице овог Пакта се обавезују на поштовање слободе родитеља, односно законских старатеља,да обезбеде верско и морално васпитање своје деце у складу са својим убеђењима.
7. Конвенција о правима детета, члан 14, став 2 – Стране уговорнице ће поштовати права и обавезе родитеља и, у одређеним случајевима законских старатеља, ради усмеравања детета на остваривање његовог права на начин који је у складу с развојним способностима детета.
У Србији, земљи у којој је, од пописа 2002. године до данас, преко 400 000 људи мање, и у којој сваке године умре 34 000 људи више него што их се роди, и у којој има преко милион незапослених и ко зна колико оних који су на ивици да изгубе посао, породица, као основна ћелија друштва, захтева нарочиту пажњу и заштиту, што је у складу са Универзалном декларацијом о људским правима (Члан 16, став 3: „Породица је природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту државе и друштва“), са Конвенцијом УН о правима детета („Породици, као основној јединици друштва и природној средини за развој свих њених чланова, а посебно деце, треба да буде пружена неопходна заштита и помоћ како би могла у потпуности да преузме одговорност у заједници“), као и чланом 5 исте Конвенције, у коме јасно стоји да ће „стране уговорнице поштовати одговорности, права и дужности родитеља, чланова шире породице или заједнице, како је предвиђено локалним обичајима“, Уставом Републике Србије и њеним Законом о породици. Зато свим силама устанимо у одбрану породице и породичних вредности.
Како радили, тако нам Бог помогао!
НА СУДУ УОЧИ САВИНДАНА: НА УДАРУ ЏЕНДЕР ЖАНДАРА (ПРВИ НАСТАВАК)
НА СУДУ УОЧИ САВИНДАНА: НА УДАРУ ЏЕНДЕР ЖАНДАРА (ДРУГИ НАСТАВАК)
(КРАЈ)
Коментари на чланак