Научници су годинама безуспешно покушавали да убризгају људске матичне ћелије у ембрионе оваца и свиња, а сада су закорачили на неиспитану територију успешно спојивши ћелије људи и мајмуна.
У раду објављеном у медицинском часопису Cell, међународни тим научника који предводи овај револуционарни развој описује овај поступак као покушај да се пронађу нови начини за производњу органа за људе којима је потребна трансплантација. Међутим, неки научници су и даље забринути због оваквог научног пробоја.
Хуан Карлос Исписуа Белмонте, коаутор истраживања и професор на Институту за биолошке науке Солк у Ла Хоји (Калифорнија), веома је узбуђен због овог научног достигнућа и начина на који он може да задовољи потражњу за органима, коју Белмонте назива „једним од главних проблема у медицини.”
„Ово знање ће нам омогућити да се вратимо уназад и покушамо да поново осмислимо успешне начине за одговарајући развој људских ћелија у другим животињама.”
Неуспешни покушаји да се људске ћелије споје с ћелијама свиња и оваца протеклих година навели су Белмонтеа на сарадњу с другим научницима – већином из Кине – како би „покушали нешто другачије.” Експеримент је подразумевао употребу индукованих плурипотентних матичних ћелија (induced pluripotent stem cells, iPS), као што су ћелије људске коже или крвне ћелије, које су потом „репрограмиране” у друге сврхе. Научници су убризгали 25 iPS ћелија у ембрионе мајмуна врсте макаки, чија је генетска структура ближа људској од структуре свиње или овце. Дан касније, људске ћелије детектоване су у 132 ембриона. Током деветнаестодневног проучавања ембриона, научници су документовали налазе о комуникацији између људских и животињских ћелија за које се надају да ће довести до нових начина за „узгој органа за трансплантацију.”
У науци се појмом химера означава организам састављен од ћелија с више од једног генотипа (нпр. ембрион у који је убачена једна или више ћелија живог облика која није људског порекла). У грчкој митологији, химера је чудовиште које бљује ватру и има главу лава, тело јарца и реп змије.
Док се граница између уобразиље и стварности све више замагљује, многи научници су веома суздржани кад је реч о овом новом истраживању. Кирстин Метјуз, сарадница за науку и технологију са Института Бејкер на Универзитету Рајс, изјавила је: „Моје прво питање је: зашто? Мислим да ће јавност бити забринута, као што сам и ја, што некако гурамо напред у науци, а да не водимо одговарајуће разговоре о томе шта треба, а шта не треба да радимо.”
Белмонте каже да циљ његовог тима није био „да створимо неки нови организам, неко чудовиште. Ми покушавамо да схватимо како ћелије различитих организама међусобно комуницирају.”
Али поједине етичаре брине то што би неки научници могли да ово искористе како би од таквог ембриона узгајили бебу. Или би могли да направе животиње које имају људску сперму или јајне ћелије.
Према речима биоетичара Ханка Грилија са Универзитета Станфорд: „Мислим да међу научницима има веома мало одметника. Али није да их нема. Стога мислим да је ово прави тренутак да почнемо да размишљамо о питањима као што је, ’Треба ли икада допустити да ови ембриони оду даље од Петријеве шоље?’”
Метјузова поставља и друга питања. „Да ли ово биће треба регулисати као да је људско јер у њему постоји значајан удео људских ћелија? Или би требало да буде регулисано само као животиња? Или нешто треће? У ком тренутку можете да нешто узмете и користите за органе, а када оно заправо почиње да мисли и да развија логику?”
Коментари на чланак