Док је у недељу, 26. септембра, путем референдума Сан Марино легализовао абортус, а Швајцарска ЛГБТ+ „брак“, Немачка је изабрала нови парламент са социјалистичком већином и ојачала прогресивни сектор. И тако ће по први пут у Бундестагу, немачком савезном парламенту, бити и двојица мушких посланика који себе сматрају женама. Штавише, један од њих је већ био посланик у парламенту. Дакле, ово није први пут да је једна трансродна особа у Бундестагу, али је први пут да су у том дому две такве особе. Уосталом, од децембра 2018. потврде које важе за савезни парламент обухватају и могућност избора између три пола, након што је немачки Уставни суд донео одлуку да се „интерсексуалност“ (?) особа мора званично поштовати.
Трансродни посланици су Маркус Гансерер (44) из Баварске, који себе назива „Теса“, и „Ник“ Славик (27), из Северне Рајне-Вестфалије, чије се право име не може пронаћи: и Гансерерово је било тешко сазнати, а сви медији, укључујући и Википедију, о томе намерно ћуте. Обојица припадају еколошкој странци Bündnis 90/Die Grünen, (Савез 90/Зелени) која ће играти водећу улогу у формирању будуће немачке коалиционе владе.
Гансерерова жена је Инес Ајхмилер с којом има двоје деце. Она је активна у Међуевропском форуму о становништву и развоју где се бави темом „репродуктивног здравља“ (читај: контрацепција, абортус, итд.), а у баварском регионалном парламенту (чија је бивша председница Илсе Егнер, из Хришћанско-социјалистичке партије, иначе „Тесин“ обожавалац) радила је за портпаролку за родну равноправност Зелених Клаудију Штам. Онима који се питају о будућности овог необичног пара, Инес јасно одговара, „иако је неко ко не зна како ствари стоје претпостављао да ћемо се растати, истина је сасвим супротна: и то зато што се волимо, а посебно у тешким тренуцима.“
Што се тиче новог лица у савезном парламенту (Славика), и ту ће се нешто сигурно ускоро открити или сазнати. Да, у питању је само још један дан уобичајеног лудила који не би ни вредело помињати да се све није подударило с датумима легализације абортуса у Сан Марину и хомосексуалног „брака“ у Швајцарској, што је прави пораз (рекли би сви осим прохабзбурговаца), и са изјавом кардинала Пјетра Паролина, државног секретара Ватикана, који је послао снажну и одлучну поруку на 76. заседању Генералне скупштине Уједињених нација 25. септембра, а што је сасвим случајно објављено баш 26. септембра: „Породица, коју Универзална декларација о људским правима признаје као ’природну и основну ћелију друштва’, погрешно је представљена. То је очигледно и у новим тумачењима постојећих људских права, која се удаљавају од универзалних вредности на којима почивају. У многим случајевима та ’нова права’ не само да су у супротности с вредностима које би требало да подржавају, већ су и наметнута, упркос непостојању никаквог објективног темеља или међународног консензуса. Света Столица верује да, лишавањем људских права њихове изворне универзалне димензије, ова нова парцијална тумачења нажалост постају идеолошка референтна тачка за лажни ’напредак’ и даљи разлог за поларизацију и поделе. Нажалост, сведоци смо сталних покушаја увођења нових контроверзних агенди којма Уједињене нације треба да се управљају, у супротности са самим мандатом који су органи ове врсте добили“.