У последњих тридесет година сваке године роди се више од 4 милиона беба у Европској унији, али бројке ипак показују опадајући тренд. У 2021. рођено је 4,09 милиона беба. То је друга најнижа бројка од 1960. године. Најмањи број забележен је 2020. године, када је рођено 4,07 милиона беба. Стопа фертилитета, која одражава број живорођене деце по жени, значајно се променила у европским земљама у последњих 20 година. Између 2001. и 2021. стопа фертилитета смањила се у 11 од 27 држава чланица ЕУ. Које земље имају највећу и најнижу стопу фертилитета у Европи? Како се плодност променила у Европи у последње две деценије? Како удео деце мајки рођених у ЕУ и мајки рођених у иностранству варира широм Уније? Француска је 2021. имала највећу стопу фертилитета међу државама чланицама ЕУ, са 1,84 живорођене деце по жени, каже Еуростат, завод за статистику ЕУ. Најнижу стопу забележила је Малта са 1,13 живорођених беба. Просек за целу ЕУ био је 1,53. Следе Француска (1,83), Исланд (1,82) и Румунија (1,81).
Док је највећа стопа фертилитета забележена у тој (делимично) медитеранској земљи, број живорођене деце по жени знатно је нижи у другим медитеранским земљама као што су Малта (1,13), Шпанија (1,19), Италија (1,25), Кипар (1,39) и Грчка (1,43). Стопе фертилитета у другим земљама су следеће: 1,72 у Данској, 1,7 у Турској, 1,61 у Великој Британији, 1,58 у Немачкој и 1,35 у Португалу. Што се тиче беба рођених у ЕУ, најмањи број је забележен 2020. године (4,07 милиона). У последње време постоји тренд смањења броја деце рођених у ЕУ, који је почео 2008. године, када је рођено 4,68 милиона деце.
Стопа фертилитета у ЕУ порасла је за 8% између 2001. (1,43 порођаја по жени) и 2021. (1,53 порођаја по жени). Највећи раст забележен је у Чешкој (59%), затим у Румунији (43%) и Словачкој и Словенији (обе по 36%). Турска, једна од најмногољуднијих земаља у Европи, забележила је највећи пад стопе фертилитета у том периоду. Наиме, стпа је са 2,38 у 2001. пала на 1,7 у 2021, што је пад од 29 процената. Међутим, Турска се и даље налази на осмом месту од 37 земаља на ранг-листи највиших стопа фертилитета. Стопа фертилитета је такође смањена за 24% на Малти, 16% у Финској, 7% у Португалу и 5% у Холандији. Пад је био мањи у Шпанији и Француској (3%), док је у Уједињеном Краљевству износио само 1%.
У 2021. години просечна старост жена на рођењу првог детета била је 29,7 година у ЕУ. Ова старост се током година непрекидно повећавала: 2013. године износила је 28,8 година. Године 2021, средња старост жена при рођењу првог детета била је највиша у Италији и Шпанији, 31,6 година у обе земље. Најнижу старост бележи Бугарска са 26,5 година, затим Албанија (26,6 година) и Турска (26,7 година). Просечна старост жена на рођењу првог детета у осталим земљама била је следећа: 31,2 године у Ирској, 31 година у Грчкој, 30,9 година у Енглеској и Велсу, 30,1 година у Немачкој и 29,1 година у Француској.
Удео деце мајки рођених у иностранству и мајки рођених у земљи значајно варира широм Европе. Удео деце чије су мајке странкиње креће се од 1% укупног броја деце рођене у Србији до 65% укупног броја деце рођене у Луксембургу. Ова вредност је једнака или већа од 20% у половини посматраних земаља. У 2021, удео деце чије су мајке рођене у иностранству био је 29% у Немачкој, Уједињеном Краљевству и Шведској. Ова вредност је била 23% у Француској.
Поред Србије, удео деце мајки рођених у иностранству износио је 3% или мање у Пољској, Турској, Литванији, Словачкој и Бугарској. Проценат деце мајки рођених у иностранству порастао је у већини земаља ЕУ између 2013. и 2021. године. Малта је забележила највећи раст од 22%, а следе Грчка са 6% и Шпанија, Португал и Румунија са 5%.
Европа стари, институције и земље (осим Мађарске и Пољске) незаинтересоване су за драстичан демографски пад који доживљавамо, а неке владе, посебно социјалистичке, више воле демографску колонизацију из страних земаља него да улажу у породичну политику за сопствене грађане. Живимо у лудом свету…