Доњи дом британског Парламента дефинитивно је усвојио Закон о стварању тампон зона испред болница и клиника за абортус у Уједињеном Краљевству. Закон предвиђа широка дискрециона овлашћења полиције, а кажњава молитву у себи и споразумнни разговор између жене која је пошла на абортус и особа испред клинике које јој нуде помоћ. Надамо се да су грађани Уједињеног Краљевства у уторак 7. марта схватили да је њихова земља кренула путем који води ка режиму сличном оном из Орвеловог романа „1984”: у затвор можете отићи не само због онога што кажете, шапнете или за шта се молите, већ и због онога што помислите. Могућност да будете осуђени за „мисаони злочин” (тзв. зломисао у Орвеловом роману) сасвим је реална опасност. Већ сада је јасно да ће контроверзни и недемократски Закон о јавном реду, који је пре неколико дана изгласалан чистом већином у Доњем дому, тешко погодити демократске слободе, посебно оне верске.
Можда Закон о јавном реду, који полицији даје „додатна овлашћења за сузбијање понашања“ које изазива „нервирање, узнемиравање, узбуну или узнемиреност“ делује безазлено, али у стварности, нацрт закона, који има за циљ да пооштри законе против насилних протеста који су недавно карактерисали Уједињено Краљевство, искористили су политичари који се залажу за абортус како би потиснули активности покрета за живот и цензурисали основне слободе и друге изборе и могућности за жене као алтернативу абортусусте. Најконтроверзнији и најспорнији део Закон о јавном реду јесте клаузула 10 која уводи тзв. тампон зоне у пречнику од 150 метара око сваке установе за абортус у Енглеској и Велсу. Овај драконски закон предвиђа кривично дело – које се кажњава новчаном казном од 100 до 1.000 фунти и кривичним досијеом – вршења било каквог облика утицаја испред установе за абортус. Радње које би се могле сматрати „утицајним“ укључују ступање у разговор у вези са абортусом, чак и ако се ради о молитвама у себи, на које је пристала жена која је пошла на абортус.
Овлашћења која полицији даје Закон о јавном реду толико су утицајна да не само да гуше и оно мало подршке за живот која још увек постоји у Великој Британији, већ поништавају и демократске основе које су некада чиниле Британију великом државом: верску слободу, слободу кретања, слободу говора и слободу мирног протеста. По први пут у модерној британској историји, управо да би спречио људе да се упуштају у добровољне разговоре о осетљивом питању абортуса, парламент је полицији дао велика законска овлашћења да оптужује и осуђује људе због њихових мисли и речи изговорених у тим тампон зонама, иако би те исте мисли и речи у било ком другом делу земље били потпуно легитимни.
Гласање је уследило само дан након што је Изабел Вон Спрус, католикиња и кодиректорка организације March for Life UK, по други пут ухапшена јер се молила у себи у близини клинике Роберт у Кингс Нортону (Бирмингем), у складу с наредбом о заштиту јавних површина. Изабел је само три недеље раније ослободио Магистратски суд у Бирмингему заједно са оцем Шоном Гофом, свештеником из Вулверхемптона који се такође тихо молио испред исте клинике и држао таблу с натписом „Молимо се за слободу говора“. Од сада ће британски грађани морати да плаћају „накнаду“ ако желе да се моле у овим „тампон зонама“. Пет специјалних известилаца УН-а изразило је озбиљну забринутост да овај закон подрива људска права, укључујући и Комесара за људска права Савета Европе.
Коментари на чланак