ПАСХА НАША, ХРИСТОС
Реч пасха долази из јеврејске речи која означава „пролазак, мимоилажење“. У Старом завету, Јевреји – старозаветни Израиљ, изабрани народ Божји, коме је касније дато Откровење, били су, једно време, робови египатског фараона. Пошто је фараон одбио да Израиљ ослободи робовања, Бог је допустио разне несреће на Египћане од којих је последња била смрт њихових прворођених синова. Да би Јевреји били сачувани, Бог им је наредио да закољу јагње и да његовом крвљу покропе довратнике својих кућа тако да их анђео Господњи обиђе и да њихова прворођенчад буду спасена. Од тада, они су на Пасху клали јагње, праслику Невине Жртве, што је пророчки наговештавало долазак Најневинијег Јагњета, Господа Исуса Христа, Који ће се жртвовати за спасење света. На празник Пасхе, православни хришћани празнују Христово Васкрсење као своју Пасху. Дакле, за православне хришћане, Христос је Пасхално Јагње. Он је наша Пасха, као што каже Св. апостол Павле, пишући да је Христос наше жртвено пасхално јагње. Христос је био жртвован или, тачније речено, Он је дао Себе на жртву да би наши греси били опроштени.
Када је Јован Крститељ угледао Христа, рекао је: „Гле, Јагње Божије које узима грехе света.“ Христос је назван Јагње Божије јер се добровољно жртвовао за нас. Он је наша Пасха. Христос се дао на жртву на крсту да би цео свет ослободио од греха. Син Божји постаје човек да би спасао човека. Христос није морао ово да чини, али је Бог из своје љубави према човеку желео да понуди себе и да се жртвује за нас.
ДРУГИ АДАМ
Христос се, такође, назива Други Адам. Адам је био први човек, али се показао непослушан заповести Божјој да не једе са дрвета познања добра и зла. Због ове непослушности пао је у грех, због чега је био одвојен од Бога. Изгледало је као да је био подигнут велики зид између Бога и човека, такав да га човек никада не може уклонити. Христос ја дошао у свет као Други Адам сједињујући савршено Бога и човека у Самом Себи. Он је поново отворио пут сједињења са Богом који је Адам био затворио својим грехом. Узевши на себе нашу природу, Син Божји ју је, иако је била огреховљена, очистио. Он је сјединио своју Божанску с нашом људском природом.
Друга последица Адамовог греха била је смрт, али својом смрћу Христос је уништио снагу смрти. На празник Васкрсења ми певамо: „Христос васкрсе из мртвих и смрћу уништи смрт“. Ето зашто је празник Пасхе тако важан за православне хришћане. Ми празнујемо Христово устајање из мртвих, то јест Његово Васкрсење. Кроз то нас Он изводи из смрти у живот.
Можемо видети да је Христос смрћу и васкрсењем ослободио све нас од греха и смрти и подигао нашу људску природу чак и изнад анђела. Св. Атанасије Велики каже: „Бог постаде човек да би човек постао бог“.
Основа свега је, пак, љубав: љубав је Бога учинила човеком и одвела га на Голготу; љубав је роду људском даровала Васкрс.
ПРАВОСЛАВЉЕ ЈЕ ЉУБАВ
Пишући о потрази савремених људи за истином хришћанства, отац Серафим Роуз је истакао да ти људи траже управо љубав: „Вероватно да је најпривлачнија и најдубља ствар која се везује за данашње православље његова порука љубави. Оно што највише обесхрабрује данашњи свет, јесте чињеница да је он постао хладан и безосећајан. Наш Господ у Јеванђељу каже да ће једна од водећих одлика последњих времена бити то што ће охладнети љубав многих (в. Мт. 24, 12), док апостол љубави, Св. Јован Богослов, каже да је главно обележје хришћана, по којем се они разликују од других, њихова узајамна љубав. Најутицајнији православни учитељи недавне прошлости били су они који су превасходно били испуњени љубављу. Они су привлачили људе православној вери посредством свог сопственог примера самопожртвоване љубави, која се изливала на све око њих: Св. Јован Кронштатски, Св. Нектарије Пентапољски (Егински) и наш сопствени архиепископ, Јован Максимовић.“
Он је опомињао: „Када се испунимо изучавањем Јеванђеља и када покушамо да тиме живимо, требало би да задобијемо и љубав и састрадање према савременом, убогом човечанству. Вероватно да људи никада нису били несрећнији него што су у наше време, чак и поред свих спољашњих погодности и опреме којом нас је снабдело наше друштво. Људи пате и умиру јер су лишени Бога – а ми им можемо помоћи тако што ћемо им дати Бога. У наше време уистину је охладнела љубав многих – али ми нећемо дозволити себи да будемо хладни. Чим нам је Христос послао Своју благодат и загрејао наша срца, нема потребе да будемо хладни. Ако смо хладни и равнодушни, ако је наш одговор онда, кад као хришћани треба да одговоримо на потребе унесрећених, само: „Зашто да бринем због тога? Нека то учини неко други, ја не желим то да чиним” (а ја сам чуо чак и да неки православни тако говоре) онда смо ми со која је обљутавела и није добра низашта друго осим да се избаци.“ На Велики Петак, дан Распете Љубави, имајмо ово на уму. Али, пре свега и изнад свега, имајмо ово у срцу. Јер је срце почетак и крај наше личности која стреми Бескрајној Љубави Господњој.
Коментари на чланак